Loš momak

Poglavlje 5.

- Najgorih 45 minuta ikada.- rekla sam.
- Najboljih 45 minuta ikada.- rekla je zaljubljeno Beka. Bože, zašto si nju pogledao a mene ne.
- Blago tebi, ja moram sjediti sa onim debilom.-
- Zašto ga ne podnosiš?- upitala me je.
- Ne znam. Sama njegova pojava me iznervira.- rekla sam. Ušle smo u drugi kabinet i sjele ponovo u zadnju klupu. Sada je on sjeo sa Jiminom.
- Zašto se Jungi pozdravio sa Jiminom kao da se znaju dugo?- upitala me je Beka gledajući u njihovom pravcu.
- Možda se znaju?-
- Možda.- slegla je ramenima i okrenula se prema meni.
- Pruži mu šansu Luna.- uzdahnula sam. Pogledala sam je smoreno.
- Ni ne poznaješ ga a ne podnosiš ga.- rekla je. Krenula sam joj odgovoriti ali je ljuta profesorica matematike uletila u kabinet.
- Evo vještice.- šapnula je Rebeka.
- Ljuta je.- rekla sam.
- Vjerovatno je parkirala metlu na pogrešno mjesto.- nasmijala se tiho.
- Ili je nije registrovala pa su joj napisali kaznu.-
- Zadnja klupa, tišina.- rekla je profesorica ne podižući glavu. Ućutile smo se. Tačnije, suzdržavale smo se da se ne smijemo.
- Ako mislite da danas ništa nećete raditi jer je prvi dan, varate se. Vadite sveske odmah.- rekla je i stala pred tablu.
Ruka mi je otpala od pisanja.
- Kada će da zvoni?- upitala je Beka a odmah nakon toga zvono se oglasilo. Pokupile smo torbu i izašle iz kabineta. Nečija ruka me je zaustavila.
- Gdje mogu naći sekretara?- upitao me je Jungi. Divno.
- Zašto nisi pitao Jimina?- upitala sam ga. Nasmijao se.
- Možda volim da ti idem na živce.-
- Pravo pa desno.- krenula sam svojim putem ali me je zaustavio.
- Vidi znam da voliš da glumiš lošu djevojku i ako nisi. Budi ljubazna.- bila sam naslonjena na zid a on je stajao ispred mene. Bio je naslonjen na ruku koja je bila kraj moje glave. Prevrnula sam očima i odgurnula ga. Odvela sam ga do vrata sekretara.
- Da ne želite možda i da vas unesem unutra gospodine?- upitala sam sarkastično.
- Pa ako ti je baš želja...- okrenula sam se i otišla u kantinu. Sjela sam za stol gdje Rebeka i ja inače sjedimo.
- Pokupila sam i za tebe.- rekla je i dodala mi tacnu sa hranom.
- Hvala.-
- Gdje si bila?-
- Išla sam onom pokazati gdje je sekretar.- rekla sam iznervirano. Nasmijala se.
- Ima nešto tako hot u onoj njegovoj hladnoj faci.- čula sam neku djevojku kako komentariše. Okrenula sam se a za stolom iza mene je sjedila Stela i kompanija. To su bile jedne od onih ufuranih likuša ili da kažem Regina i banda (iz filma Mean girls).
- "Srijedom nosimo roze".- oponašale smo u isto vrijeme Rebeka i ja Reginu iz Mean girls. Nasmijale smo se. Jungi je ušao u kantinu. Uzeo je svoju tacnu i tražio sto.
- Kod nas ima slobodno mjesto.- rekla je Stela. Ima li neko pištolj? Hladno ju je pogledao i ispalio. I pišem mu plus zbog toga. Ali je onda uslijedilo nešto neočekivano. Sjeo je za naš sto, a ubrzo i Jimin poslije njega. Rebeka i ja smo se pogledale.
- Jel uvijek ovako pobožno za vašim stolom?- upitao je Jungi. Jimin se nasmijao. Rebeka se istopila.
- Nije. Samo smo šokirane.- rekla je Beka.
- Rebeka, nemoj da te pogledam.- rekla sam. Ona i Jimin su se pukli smijati. Jeli smo neko vrijeme u tišini.
- Kada ponovo nastupaš?- upitao me je Jimin.
- Čekaj, bio si to veče u klubu?- upitala je Rebeka. Klimnuo je glavom. Jungi je jako stisnuo kašiku.
- Kada mi se bude nastupalo.- rekla sam.
- Gledaj pa mi opet pokupi termin.- iznervirano je rekao Jungi. Nasmijala sam se ironično.
- Sa zadovoljstvom.- ustala sam od stola i uputila se prema školskom dvorištu.