Loš momak

Poglavlje 29.

Bacam se na krevet. Trening je bio fenomenalan. Uništio me je. Bila sam mokra i ako sam bila u drugoj odjeći. Nasmijala sam se. Ustala sam i otišla do tuša. Okupala sam se, presvukla i vratila se na krevet. Noge su me užasno boljele, ali osjećaj je i dalje bio fenomenalan. Telefon mi je zazvonio.
- Hej Beks. Već si me poželila?-
- Izadji odmah do parka.- rekla je i prekinula poziv. Ustala sam i obukla jaknu. Sišla sam niz stepenice i javila se mami i tati da idem sa Rebekom napolje. Za 15 minuta sam bila u parku. Trebalo mi je vremena jer se bol u nogama povećao. Upala mišića.
Ugledala sam Rebeku kako sjedi na klupi. Sjela sam do nje.
- Šta je toliko hitno?- upitala sam je.
- Jungi je u pitanju.- rekla je.
- Slušam.- rekla sam zbunjeno.

Flashback, Rebekina perspektiva
Sjeli smo na klupu u parku. Gledao je zamišljeno ispred sebe.
- Jimin je li sve okej?- upitala sam ga. Nasmijao se.
- Ne znam.- rekao je.
- Znaš da mi možeš sve reći.- rekla sam. Pogledao me je.
- Jungi. On, nije više isti.- rekao je.
- Da li je to dobro ili loše?- upitala sam ga. Slegnuo je ramenima.
- On nije prije bio ovakav. Prije je bio stalno na ulici, ponašao se kao klošar, bio hladan...onda je upoznao Lunu i...-
- I?-
- Nikada Jungija nisam vidio toliko srećnog u životu. Nikada se nije ovoliko smijao. Čak me je šokiralo kada je neki dan rekao da razmišlja da ponovo počne redovno trenirati košarku.- nasmijala sam se.
- Šta je tu čudno?-
- Jungi je diler droge Rebeka.- rekao je. Bila sam u šoku.
- M-molim?-
- Da. Škorpijama prebacuje drogu preko nastupa u klubu. Sada pokušava pobjeći od toga. Upašće u probleme, Škorpije ne daju samo tako da se izadje iz posla.- stavio je ruke na lice.
- Moraš upozoriti Lunu. Mora čuvati ledja. Škorpije su na sve spremne kako bi ga zadržale na istoj poziciji.-
- Baš sve?- upitala sam.
- Baš sve.- rekao je.

Back to reality, Lunina perspektiva
Ruke su mi se počele tresti. Diler droge.
- Ne.-
- Vjeruj mi.- rekla je. Nisam mogla.
- Ali on...-
- On je loš momak Luna.- rekla je.
- Nije. Ne. Nemoguće.- zagrlila me je. Bila sam u stanju šoka. Jungi je bio diler. Moj Jungi.
- Smiri se. Biće sve u redu.-
- Kako da ja sada njega pogledam Rebeka? Mislila sam da je dobrica. O Bože.- naslonila sam glavu na njeno rame.
- Neke stvari su prosto takve kakve su.- rekla je.
- Samo da ne dodje do mame i tate.- rekla sam. Pomilovala me je po glavi.
- Sada se bojim. Za njega. Ne za sebe.- rekla sam.
- Samo...nastavi dalje.- rekla je. Klimnula sam glavom.
Otpratila me je kući.
- Luna, odmah da si se nacrtala ovdje.- rekao je tatin ljuti glas kada sam ušla u kuću. Otišla sam do dnevnog boravka. Okrenuo je svoj laptop prema meni.
- Šta je ovo?- upitao me je. Gledala sam u laptop u šoku.