Loš momak

Poglavlje 8.

- Uhodiš nas?- upitala sam Jungija koji je stajao na početku poligona sa loptom pod rukom.
- Isto sam ja vas htio pitati.- rekao je hladno.
- Baviš se košarkom ha?- upitala je Rebeka. Okej, prvo, oboje pravimo muziku a sada još i košarku imamo zajedničko.
- To je jedina stvar koja mi ide u životu od ruke, pored muzike.- rekao je. Okretala sam loptu na prstu.
- Jesi zainteresovan za jednu rundu amerikanca?- ugao usne mu se digao.
- Koji su uslovi?- upitao je i prekrstio ruke.
- Ako pobijedim imam pravo da ti uzmem termin u klubu.- rekla sam. Nasmijao se.
- A ako izgubiš?- približio mi se.
- Imaš potpunu slobodu, koristi maštu.- rekla sam.
- Hm, ako izgubiš kupuješ hranu poslije ovoga.- rekao je.
- Imaš nešto posebno?-
- Janjeći štapići.- rekao je. Klimnula sam glavom i pružila ruku. Rukovali smo se.
- Ja ne igram ali rado ću poslije ovoga jesti.- oglasila se Rebeka. Nasmijala sam se. Stali smo na svoja mjesta.
- Počni prvi.- rekla sam.

...

Još jedan koš. Možeš Luna, nije prva trica koju bacaš.
Stajala sam na liniji i spremala se da gadjam koš. Svu koncentraciju sam usmjerila na koš. Pogodim li imam termin. Zatvorila sam oči i na momenat prestala disati.
- Ti nisi sa ove planete.- rekao je Jungi kada je lopta prošla kroz mrežicu. Nasmijala sam se.
- Sutra u 11 sati u Ekskluzivu.- rekao je. Uzeo je loptu i otišao sa terena. Obrisala sam znoj sa čela. Beka i ja smo odigrale još jednu rundu. Zazvonio mi je telefon.
- Halo?-
- Gdje si mjesečeva mjeno?- upitao me sestrin glas.
- Došla si?-
- O da. Gdje si?-
- Sa Bekom sam, igramo basketa.-
- Gdje si Una? Poželila sam te.- proderala se Rebeka iza mene. I Una i ja smo se pukle smijati.
- Na glavnom poligonu?-
- Da.- rekla sam.
- Dolazim.- prekinula je.
- Dolazi Una. Sada kada nas pobije ovdje.- rekla sam. Za razliku od mene Una je imala 187 cm. I derala je košarku.
- Raduj se Cezare.- rekla je Rebeka. Otela sam joj loptu i pokušala zakucati. Naravno nisam uspjela ali je bar lopta završila u košu.
- Izmorila si me.- rekla je Rebeka. Košarkašica bez kondicije.
- Trebala bi češće trčati.- rekla sam.
- Mogla sam početi.-
- Ajde sa mnom sutra naveče.- predložila sam.
- Svako veče trčiš?-
- Svako drugo.-
- Mogu i ja sa vama?- okrenule smo se. Kad se prije nacrtala ovdje? Rebeka i ja smo obje skočile na nju. Izgrlile smo je.
- Šta ima?- upitala je Una.
- Standardno.- rekla sam.
- Isto.- rekla je Beka. Una se nasmijala.
- Vidim zagrijane ste. 2 na 1?- Rebeka i ja smo se pogledale.
- Ti to ozbiljno?- upitala je Beka.
- Jel izgledam kao da se šalim?- upitala je. Ovo će biti zanimljivo.

...

Okej ljudi. Priznajem. Moja sestra je jedina osoba koju ne mogu pobijediti u košarci. Sjela sam na beton. Ubrzano sam disala.
- Idi kući.- rekla sam joj. Pukle smo se smijati.
- Treći set igramo i opet sam vas porazila. Sama.- rekla je ponosno.
- Nisi nas porazila. Zgazila si nas.- rekla je Rebeka.
- Očekuj upalu mišića poslije ovoga.- dodala sam. Bila sam mokra kao da me je neko okupao. Počeo je padati mrak.
- Idemo lagano. Zovi Roberta.- rekla je Una. Nazvala sam Roberta.
Odbacili smo Beku da uzme stvari.
- Večeras ćemo se provesti.- rekla je Una.
- Tvoj plan mi se ni malo ne svidja.- rekla sam.
- Opusti se. Neće saznati.- rekla je Una.
Nadam se.