Loš momak

Poglavlje 44.

Otvorila sam oči. Prošlo je 3 dana. Ustala sam nevoljno i spremila sam se. Odlučila sam otići danas u školu. Napolju je bio prelijep dan a ja sam morala obući duks. Obukla sam crni duks sa betmen simbolom na grudima i tamno sive uske hlače. Obula sam crne najk patike. Stavila sam pudera na vrat da sakrijem modrice koje su malo izblijedile. Pustila sam svoju sivu kosu da ih dodatno sakrije. Stavila sam kapu od duksa na glavu. Torbu sam prebacila preko ramena.
- Rebeka, probudi se.- rekla sam. Otvorila je oči i gledala u mene u šoku.
- Spremi se.- rekla sam hladno. Pogledala je na sat.
- Čemu žurba?- slegnula sam ramenima. Sačekala sam da se spremi. U torbu sa spremila dodatno majicu, rukave, šorc i patike. Danas je košarkaška sekcija u školi. Sjela sam na krevet i stavila ruku na čelo.
- Opet nisi spavala?- upitala me je Rebeka dok je oblačila majicu kratkog rukava na sebe. Kosu je podigla u pundju. Odmahnula sam glavom.
- Opet sam ružno sanjala.- rekla sam.
- Isto?-
- Da.- uzdahnula je. Stalno sam sanjala dogadjaj iza kluba. Imala sam podočnjake i oči su mi bile crvene.

Došle smo u školu. Moj otac je sve sredio. Svi su mislili da sam pokupila gadnu alergiju. To objašnjava i podočnjake i crvene oči. Sreća da niko ne zna istinu.
Ušla sam u kabinet hemije. Sjela sam skroz na kraj stola.
- Hej.- rekao je Taemin nasmijano. Ispalila sam ga. Tužno me je pogledao.
Stavila sam kapu.
- Jel sve okej?- upitao je. Klimnula sam glavom. Osjetila sam mnogo pogleda na sebi. Pa čak i Jungijev.
Dok je pisao, Taeminov lakat je slučajno dotakao moj. Trgnula sam se. Odmakla sam se još od njega i skupila. Jedva čekam izaći odavde.

...

Zvonilo je i izletila sam. Uzdahnula sam duboko. Stala sam ispred Rebekinog kabineta.
- Jesi dobro?- trgnuo me je njen glas. Klimnula sam.glavom. Uputile smo se prema sali. Vrijeme je za košarkašku sekciju. Čekala sam da mi Rebeka javi kada su sve cure iz svlačionice izašle. Ušla sam unutra i presvukla se. Ispod sorca obukla sam uske crne helanke. Navukla sam rukave. Sve je savršeno prekrilo moje modrice. Za kraj sam zategla pertle od patika i ušle smo na teren.
- Kasnite.- rekao je profesor. Rebeka se izvinula za obje. Zagrijale smo se u tišini. Radili smo na početku neke osnovne vježbice. Onda smo uzeli igrati.

...

Poslednja sam se presvlačila. Znoj je uklonio puder sa mog vrata te su se modrice malo ocrtale. Rebeka je iz torbe izvukla puder. Krenula je da mi ga stavi ali sam je uhvatila za ruke.
- Izvini. Zaboravila sam.- dala mi je puder. Lagano sam ga nanijela i obukla duks.
Izašle smo iz sale.
- Profesor te je pohvalio. Nisi srećna.- rekla je.
- Jesam, samo ne pokazujem.-
- Oporavićeš se od toga.- rekla je. Uzdahnula sam.
- Nadam se.- ušle smo u auto. Rebeka je već 4 dan spavala kod mene. Bila je zabrinuta za mene. Brinula se o meni, pazila me. Budila bi se svaki put kada bi se ja posle lošeg sna probudila i tješila me u kasne sate.
Drago mi je što je imam u životu.