Loš momak

Poglavlje 42.

Izlazile smo iz škole.
- Onda večeras dodji oko 10 kod mene.- rekla sam Rebeki.
- Ne zaboravid dati roditeljima da ti potpišu prijavu.- klimnula sam glavom. Razdvojile smo se. Ušla sam u auto. Vozač me je odveo kući. Čim sam ušla stavila sam prijavu tati pred nos.
- Profesor me je vidio na utakmici. Želi da predstavljam školu u košarci.- rekla sam u jednom dahu. Gledao je prijavu. Nakon minut ćutnje nasmijao se.
- Ponosan sam.- potpisao je. Odnijela sam i mami. Reakcija je bila ista. Spremila sam prijavu u torbu i javila Rebeki.

...

Bilo je 10. Pogledala sam se u ogledalo. Bila sam spremna. Bila sam u uskoj crnoj haljini dugih rukava koja mi je sezala do iznad koljena. Imala sam problema sa zakopčavanjem ali mi je Rebeka pomogla.
- Gdje li je Jungi u ovakvim situacijama.- našalila se.
- Ha-ha.- rekla sam sarkastično. Izašle smo iz sobe i uputile se prema autu.
- Drago mi je što večeras provodimo vrijeme zajedno.- rekla je Rebeka.
- Slavimo ulazak u školsku ekipu.- nabacila sam joj petaka. Vozač nas je dostavio ispred kluba.
- Rob otkud ti ovdje?- upitala sam Roberta koji je stajao ispred kluba.
- Kasno sam se obukao pa sam odlučio da vas ovdje sačekam. Možemo ući?- klimnula sam glavom. Ušli smo unutra i sjeli za naš separe. Ugledala sam Miu, Jungijevu sestru. Mahnula sam joj i rukom pokazala da nam se pridruži. Odmahnula je glavom i pokazala prstom na zglob ruke što je u prevodu značilo "Nemam vremena". Klimnula sam glavom i mahnula joj. Izgubila se u masi. Za šankom sam ugledala momka u crnom. Nasmijala sam mu se. Pogledao me je kratko i okrenuo se. Ubrzo je konobar sa tacne spustio limunadh koju sam naručila i čašu viskija. Jungi. Robert me je prostrijelio pogledom.
- Ne igraj se.- rekao je. Nasmijala sam se.
- Dobro.- rekla sam. Popila sam limunadu. Imala je neki čudan ukus. Ubrzo kao da me je nešto počelo nositi. Nisam imala kontrolu nad sobom.
- Idem izaći malo.- rekla sam Robu. Rebeka je krenula sa mnom.
- Ostani.- rekla sam joj. Ostala je.
Izašla sam na zadnji izlaz, tamo gdje izlazim kada nastupam. Bio je mrak ali se vidjela samo jedna narandžasta iskra u mraku. Cigara.
- Dugo te čekam.- rekao je nepoznati glas. Cigara je odletila. Izašao je na svjetlost. Imao je maramu na licu.
- Šta hoćeš?- upitala sam ga hrabrim glasom. U sebi sam umirala od straha.
- Od tebe ništa, ali od tvog momka...- nasmijao se.
- Dosta mi od njega treba, ali nažalost, ne mogu ga naći. Zato ćeš mi ti pomoći.- rekao je i išao prema meni. Išla sam unazad dok nisam osjetila hladnoću zida na mojim ledjima.
- Ne brini, biću nježan. Zamisli da sam on.- rekao je. Stavio je svoju ruku na moj vrat. Odgurnula sam je. Pritisnuo me je uza zid. Svojim usnama me je grebao po vratu. Opirala sam se ali je imao jak stisak. Osjećala sam slabost.
Moje tijelo je popuštalo.
- Droga iz tvoje limunade napokon počinje da djeluje. Sada mi je posao olakšan.- rekao je. Osjetila sam kako me odmiče od zida. Rajfešlus moje hlajine je polako išao prema dole, kao i haljina. Naslonio me je na hladan beton na zemlji. Ljubio me je. Njegove ruke su bile posvuda na mom tijelu. Osjetila sam bol. Suze su potekle niz moje lice. Nanosio mi je ogromnu bol.
Vrijeme kao da je stalo.
Crnina mi je pala na oči.