Loš momak

Poglavlje 34.

Nakon kratkog razgovora sa Rikom, menadžerom, popela sam se na binu. Sve sam namjestila i počela sam. Nikada nisam nastupala sa tolikom energijom. Skakala sam sa ruljom, pjevala, ma sve.
Počela sam razgledati okolo. Moju pažnju je privukao momak za šankom. Pio je viski i bio je u crnom. Imao je kapu na glavi i maramu preko usana. Par pramenova bijele kose mu je izvirivalo. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je ime. Jungi. Završila sam pjesmu i otišla na pauzu. Prolazila sam kroz rulju prema šanku ali kada sam došla njega nije bilo. Bila je tu samo prazna čaša koja je mirisala na viski. Sjela sam na njegovo mjesto. Konobar mi je prišao.
- Ovo vam je poslao jedan momak.- rekao je i pružio mi crvenu ružu i parče papira.
- Da li znate možda ko je to bio?- upitala sam ga.
- Te informacije nećete dobiti od mene.- rekao je. Klimnula sam glavom.
- Limunadu.- naručila sam. Otvorila sam papir.

Crvena ruža, za crvene usne.

Gledala sam u papir. Ugrizla sam se za usnu. Konobar mi je dao limunadu. Uzela sam gutljaj. Nisam znala ko je ovo napisao. Tačnije otkucao. Onaj momak je stvarno ličio na Jungija. Uzela sam ružu, papir i limunadu i otišla prema separeu. Jimin i Rebeka su se ljubili. Okrenula sam se i krenula prema bini. Neću im smetati. Pružila sam pismo i ružu Robu.
- Odnesi ovo u auto.- klimnuo je glavom. Popela sam se na binu i nastavila sa nastupom.

...

Ušla sam u kuću. Bilo je pola 3. Zapalila sam klub i bila sam veoma ponosna na sebe. Bilo mi je žao što nisam vidjela Jungijevo nasmijano lice kako me bodri. Njegova podrška mi je mnogo značila. Presvukla sam se i bacila na krevet. Obukla sam veliku XXL majicu koja je bila toliko duga da nisam ispod obukla ništa. Imala sam samo donji veš. Nisam mogla prestati razmišljati o momku sa šanka. Uzela sam telefon. Ušla sam u kontakte. Gledala sam u Jungijev broj. Htjela sam ga nazvati ali nešto mi nije dopuštalo. Ostavila sam telefon na noćni stolić. Ustala sam i izašla na balkon. Noćni vjetrić je mlatio moju kosu. Ovdje smo se prvi put poljubili, pomislila sam. Sjela sam na ivicu debelog zida, balkona. Gledala sam u nebo. Isto nebo koje se sada nalazilo i iznad Daega. Bilo je prelijepo. Uzdahnula sam.
- Fališ.- rekla sam. Nikoga nije bilo. Vratila sam se u sobu. Obukla sam šorc i uzela loptu. Izašla sam napolje na teren u dvorištu. Ubacivala sam lopte u koš. Skakala sam, trčala, gadjala...sve sam radila. Na kraju sam ostavila loptu i počela raditi vježbe koje mi je trener dao. Polako je počelo svitati.
- Šta radiš?- upitao me je tata. Bio je u odijelu i držao je aktovku u ruci.
- Pripremam se za prvenstvo.- rekla sam.
- U pola 5 ujutro?- mama se pojavila kraj njega. I ona je bila u odijelu ali je umjesto aktovke imala torbicu.
Klimnula sam glavom.
- Kada završiš odspavaj. San je potreban za prvenstvo.- rekao je tata. Ušli su u auto i otišli. Uradila sam još par vježbi i otišla u kuću.
Nisam osjećala umor.