Loš momak

Poglavlje 20.

Ušla sam u kuću. Ljuto sam se uputila prema dnevnom boravku.
- Gdje je moj vozač?- upitala sam ih ljuto. Sjedili su i pili vino.
- U autu u garaži.- rekla je mama.
- Gdje je Robert?-
- Otpušten je.- rekao je moj tata.
- Zašto?-
- Jer ti je pomogao da pobjegneš.- rekla je mama.
- A i nije te oslovljavao sa "gospodjice".- rekao je tata.
- Nisam gospodjica samim time me ne treba oslovljavati sa tim. Kako ste mi mogli to uraditi? On je najbolja osoba od svih radnika u ovoj jebenoj kući. Pa vi niste normalni!- derala sam se. Gledali su me zaprepašćeno.
- Kako smiješ da pričaš tako sa svojim roditeljima?- upitao me je tata.
- Kakvi ste prema meni, počinjem dobijati osjećaj da mi niste roditelji.- otišla sam u sobu. Bacila sam se na krevet i počela plakati. Zaspala sam u suzama.

- Luna?- čuo se nečiji šapat. Otvorila sam oči. Jungi je čučao kraj mog kreveta. Ustala sam i obrisala lice. Otišla sam do vrata i otvorila ih. Mama i tata su sjedili u dnevnom boravku i pričali o poslu. Čisto.
Zatvorio je lagano vrata i okrenuo me prema sebi. Naslonio je svoje čelo na moje.
- Zašto si plakala?- upitao me je. Okrenula sam glavu. Uhvatio me je za bradu i blago je pomjerio. Ponovo sam ga gledala u oči.
- Luna?-
- Nije važno.- rekla sam.
- Važno je.- rekao je.
- Nije, stvarno. Glupost.- rekla sam.
- Neko te je rasplakao a to ne mogu oprostiti. Razlog?- uzdahnula sam. Sjela sam na pod i stavila ruke na lice.
- Otjerali su jedinog prijatelja kojeg sam imala ovdje.- zaplakala sam. Klenuo je ispred mene i uhvatio me za ruke. Sklonio ih je sa mog lica.
- Luna.- pogledala sam ga. Obrisao je palčevima moje suze i poljubio me je.
- Nemoj zbog toga plakati. Proći će sva ova frka. Kada vide da ti fali, vratiće ga.- suza je skliznula a on ju je brzo obrisao.
- Obećavam.- rekao je. Zagrlila sam ga. Podigao me je sa poda. Izašli smo na balkon.
- Zašto nisi bio danas u školi?- upitala sam ga.
- Imao sam nešto za riješiti.-
- Ne trebam se brinuti?-
- Zašto bi?-
- Vidjela sam te sa Škorpijama jednom.- progutao je knedlu.
Bila sam naslonjena na zid.
- Zaboravi to u redu?- rekao je i naslonio svoju ruku na moje lice. Pomazio me je palcem.
- Kako? Bojim se Jungi.-
- Ne trebaš. Zato nisam ni bio u školi danas. Završavao sam neke poslove sa njima.- rekao je iskreno.
- Slušam.-
- Ne odustaješ ha?-
- Nikad.- rekla sam.
- Koristili su moje nastupe kako bi dilali drogu u klubu. Faktički radio sam za njih.-
- Jesi ih se uspio osloboditi?- upitala sam.
- Jesam. Ne brini, okej?- rekao je. Klimnula sam glavom. Naslonio je svoje usne na moje.
- Moram ići.- rekao je.
- Ostani još malo. Molim te.- rekla sam. Nasmijao se.
- Ostaću dok ne zaspiš.- rekao je. Ušli smo u sobu i gurno me je na krevet. Pokrio me je i legao kraj mene. Okrenula sam mu ledja i prebacio je ruku preko mene.
- Mislim da će mi trebati vremena.- rekla sam. Nasmijao se. Osjetila sam njegov dah na vratu. Nasmijala sam se. Shvatio je te počeo ostavljati sitne poljubce na mom vratu. Gricnula sam usnu.
- Spavaj djavole.- šapnuo mi je na uho. Zatvorila sam oči. Češkao me je po kosi.
To mi je bila slaba tačka.