Loš momak

Poglavlje 19.

- Una?- pogledala sam je upitno.
- Neko želi da priča sa tobom.- rekla je. Uzela sam telefon.
- Halo?-
- Odslužuješ svoju kaznu gangsteru?-
- Jungi?- nasmijala sam se.
- Izadji na balkon.- rekao je. Pogledala sam Unu. Nasmijala se i izašla iz sobe.
- Pokrivam te.- rekla je prije nego je zatvorila vrata sobe. Ustala sam sa kreveta i otvorila balkonska vrata izašla sam na balkon.
- Gdje si?- upitala sam ga na telefon.
- Pomjeri se.- rekao je. Odjednom neko se penjao balkonom. Osoba u crnom je stajala ispred mene. Spustio je crni šal sa usana. Stavio je prst na usne u znak da budem tiha. Uvukla sam ga u sobu.
- Kako?-
- Nije važno. Došao sam ti se zahvaliti.-
- Na čemu?-
- Na svemu. Ono što si zvala moje roditelje na nastup, mnogo mi je značilo.- rekao je tiho. Nasmijala sam se.
- Rekla sam ti da...-
-...će mi se sreća vratiti. I jeste. I ti si bila razlog. I onda sam shvatio.-
- I onda si shvatio šta?-
Naslonio me je na zid. Stavio je svoju ruku kraj moje glave.
-  I onda sam shvatio da si svo ovo vrijeme ti bila moja sreća.- nježno je naslonio svoje usne na moje. Ljubio me je polako i nježno. Možda je izgledao kao gruba i hladna osoba ali nije. Bio je nježan. Stao je. Sklonio mi je kosu sa vrata i nježno naslonio svoje usne na moju golu kožu na vratu. Naježila sam se. Stavio je svoju ruku na moj bok i lagano me odvojio od zida.
- Posjetiću te sutra opet.- šapnuo mi je na uho.
- Držim te za riječ.- rekla sam. Poljubio me je prije nego je skočio sa balkona. Propratila sam ga pogledom dok nije nestao iza ograde mog dvorišta.
- Jel pao poljubac?- prišla mi je Una.
Osmijeh je krasio moje lice. Mislim da izgledam kao debil.
- Jel to da?- klimnula sam glavom.
- Drago mi je zbog tebe.- rekla je i zagrlila me. Ušle smo u sobu i zatvorila sam balkonska vrata.
- Laku noć.- rekla je i izašla.
- Laku noć.- rekla sam.
Ne, noć nije bila laka. Prevrtala sam se po krevetu i sve vrijeme razmišljala o njemu. Jungi šta mi uradi?

Bacila sam sat sa kreveta. Alarm se isključio. Ustala sam i brzinski obavila higijenu. Obukla sam se za školu i uzela knjige. Krenula sam niz stepenice.
- Jutro.- rekli su mi. Ispalila sam ih. Izašla sam napolje. Ispred me je čekalo auto. Ušla sam.
- Ćao Robe.- rekla sam.
- Dobro jutro gospodjice. Škola?- upitao je nepoznati čovjek. To nije bio ćelavi crnac niskog rasta imena Robert zvanog Rob.
- Oprostite, ali ko ste vi?- upitala sam ga.
- Ja sam Majk, vaš novi vozač.- rekao je.
Odvezao me je u školu. Vidjeće me kada dodjem kući. Iznervirano sam izletila iz auta.
- Goriš od bijesa na rano jutro?-
- Rebeka ništa me ne pitaj.- ućutila je. Ušle smo u kabinet. Čas je već počeo a klupa na kojoj je Jungi sjedio bila je prazna.

...

- Zašto se nije pojavio u školi?- upitala sam Rebeku dok smo izlazile iz škole.
- Ne znam. Možda ima validan razlog.- rekla je.
- Nadam se.- rekla sam. Prevrnula sam očima kada sam vidjela auto koje me je čekalo odmah kod izlaza iz školskog dvorišta.
- Tvoji roditelji veoma ozbiljno shvataju ovu kaznu.- klimnula sam glavom.
Ima li neko pištolj?