Loš momak

Poglavlje 7.

- Ne igra loše košarku. Čak je i tebe izmučio.- rekla je Rebeka dok sam brisala znoj sa sebe.
- Dobar je kada ne zajebava mnogo.-
- Hoćeš da kažeš da je dobar kad ne progovara.- upitala je Beka.
- U prevodu. Hvala.- rekla sam. Nasmijale smo se. Brzinski sam se presvukla. Izašle smo iz škole jer nismo imale više časova. Ko bi rekao da će mi ponedeljak postati omiljeni dan.
- Doći ću oko 5 kod tebe.- rekla je Rebeka. Pozdravile smo se i ona je otišla svojim putem. Ja sam ušla u auto.
- Gdje si Rob.- rekla sam kratko. Pozdravio me je.
Zašto ne mogu svoje misli odvojiti od njega? Kada nije tu privlači me a kada je tu i kada govori uopšte ga ne volim.
Mislim da mi je potreban psiholog.
Rob se parkirao u garažu. Izašla sam iz auta i ušla u kuću.
- Za 5 minuta za stolom.- rekao je tata. Popela sam se uz stepenice i otišla u sobu. Brzinski sam se presvukla u trenerku i sišla. Jeli smo u tišini, kao po običaju.
- Jel mogu sa Rebekom oko 5 na trčanje?- upitala sam. Tata je podigao glavu od novina. On i mama su se pogledali.
- Možeš.- rekla je mama. Ustala sam od stola i otišla u sobu. Bacila sam se na krevet i uzela telefon. Pustila sam sebi muziku. Navila sam alarm i opustila se. Ubrzo sam zaspala.

...

- Vidimo se.- rekao je njegov glas. Naglo ustajem i gasim alarm. Idem do ormara i vadim iz njega crne sportske helanke, sivi top i crnu malo širu atlet majicu. Uzela sam ruksak i u njega stavila telefon, zvučnik i vodu.

Ja: Nemoj zaboraviti loptu.

Rebeka: Dobro. Ipak te čekam kod parka.

Sišla sam niz stepenice. Nikoga nije bilo u kući.
- Gospodjice, vaši roditelji su me zamolili da vas obavijestim da ih neće biti do sutra ujutro. Večeras dolazi vaša sestra iz inostranstva pa će biti sa vama.- rekla je služavka.
- Super. Nazovite me kada dodje u kuću.- rekla sam i izašla iz kuće. Lagano sam trčala do mjesta gdje sam se trebala naći sa Rebekom. Stajala je.
- Kasnim?-
- Ne, na vrijeme si tu.- rekla je gledajući u sat. Super. Lagano smo trčale do poligona. Kada smo došle izvadila sam zvučnik i pustila nam muziku. Bile smo same.
- Una dolazi večeras.- rekla sam. Bacila mi je loptu. Ubacila sam je u koš.
- Stvarno? Poželila sam je.- rekla je Rebeka i uzela loptu. Sada je ona pogodila koš.
- Šta misliš da spavaš večeras kod nas? Možemo gledati filmove, eventualno srušiti kuću.- rekla sam.
- Tvoji nisu kući?-
- A-a- uzela sam loptu. Počele smo igrati.
- Koliko je?- upitala je Rebeka.
- Gubiš.- nasmijala sam se.
- Koliko?-
- 4 razlike. Umorila se?- upitala sam je.
- Samo se nadaj.- krenula je brzo na mene ali sam se izmakla i pobjegla na drugi kraj. Izvukla sam se i gadjala koš.
- Da li je to upravo bila trica?- upitala sam je provokativno.
- Ne bih znala reći svjetlost od sunca mi peče oči.- nasmijale smo se.
- Bravo.- rekla je i bacila mi vodu.
- Hvala.-
- Sutra poslije časova imamo sekciju. Dolaziš?- upitala me je.
- Doći ću.- rekla sam.
- Bilo kuda, vas dvije svuda.- pažnju mi je odvratio nečiji glas.