- Znaš, razmišljao sam, mogli smo posle škole na teren.- rekao je dok smo jeli u kantini. Nasmijala sam se.
- Ne bi bilo loše. Samo...- spustila sam glavu.
- Šta je bilo?-
- Loše se osjećam. Imam potrebu da idem roditeljima. Znam da su se loše ophodili prema meni i...- prekinula me je njegova ruka na mom obrazu.
- U redu je. Ne osudjujem te.- nasmijao se. To nije česta pojava znate.
- Kada si mislio?-
- Oko šest.- klimnula sam glavom. Ustali smo od stola i otišli na čas. Kroz hodnik se oglasio direktorov glas.
- Molimo Lunu da dodje u moju kancelariju.- rekao je. Pogledala sam u Jungija. Slegnuo je ramenima. Poljubila sam ga. On se uputio u kabinet a ja kod direktora.
- Sjedi.- rekao je direktor. Sjela sam
- Pričao sam sa tvojim roditeljima. Kažu da si razuzdana, divljak i da bježiš od kuće.- spustila sam glavu.
- Luna poznajem te od osnovne. Bila si odličan učenik i odlična osoba. Za ovo razuzdana i divljak, znam da je to ukrašavanje priče tvojih roditelja. Želim da popričamo na temu bježanja.- rekao je.
Uzdahnula sam.
- Gospodine Fil...
...
Sat vremena smo pričali. Napisala sam Jungiju da ide kući. - Razgovaraću sa njima. Odvest ću te kući.- rekao je i uzeo ključeve od auta. Sjeli smo u auto i vozili se prema mojoj kući. U putu smo razgovarali na temu muzike. Podijelila sam djelić svoje strasti za muziku sa njim. Direktor Fil je bio stari prijatelj mojih roditelja. Kad god sam imala neki problem njemu sam se obratila. Uvijek bi mi pomogao. Parkirao se ispred moje kuće.
- Dobar dan gospodine Fil. Luna.- rekla je mama na vratima. Ušli smo.
Sjedili smo u dnevnom boravku. Oni su pili vino dok se ispred mene nalazila čaša vode. Toliko.
- Želim razgovarati sa vama. Mislim da svome djetetu ne trebate uskraćivati želje. Trebate joj pomoći da ode na pravi put za ostvarenje tih želja. A i ti Luna, trebaš razgovarati sa njima. Samo komunikacijom ste mogli izbjeći sve ovo.- rekao je. Razgovor se odužio, ne znam koliko dugo. Roditelji su ispratili gospodina Fila.
- Luna, oprosti nam.- rekao je tata. Blenula sam u njih.
- Čekaj, vi to stvarno?- klimnuli su glavom. Zagrlila sam ih.
- Ako ti treba pomoć oko muzike ili nešto samo reći.- rekla je mama. Pogledala sam na sat. Bilo je 15 minuta do 7.
- Mogu nakošarku? Kada se vratim pričaćemo.- rekla sam. Tata se pomjerio sa vrata. Izletila sam. Sprintala sam sve dok nisam došla do terena. Oznojila sam ali vrijedilo je. Posmatrala sam ga kako lagano gadja koš.
- Izvini što kasnim.- pažnju mi je privukao nečiji glas. Neka djevojka se približavala Jungiju. Energično su se zagrlili. Zadržala sam dah. Lagano sam se okrenula i odšetala.
YOU ARE READING
Loš momak
Fanfiction"Ko bi ikada rekao da bi se djevojka kao što je ona mogla zaljubiti u klošara kao što je on." -svuda su me pratile ove priče. Nisam ih slušala. Zvali su nas Ljepotica i zvijer. - Priča o djevojci koja ima sve u životu osim svojih snova. U cilju da i...
