Loš momak

Poglavlje 37.

Otvaram torbu. U nju ubacujem čarape, rukave, patike, i flašicu za vodu. Oblačim duks i trenerku i vežem pundju. Sjedam u auto i vozač me vodi pred salu. Ulazim u svlačionicu a unutra je samo Rebeka.
- Kapiten medju prvima. Tako treba.- rekla je. Nasmijala sam se.
- Trema?-
- Da.- došlo je još par djevojaka. Pozdravile smo se. Uskoro je svlačionica bila puna. Otišla sam po dresove.
- Ja ću ti dati broj.- rekla je Rebeka. Uzela je kesu sa dresovima i izvadila dres. Na njemu je bio broj 29. Upitno sam je pogledala.
- Reću ti kasnije.- obukla sam dres i šorc. Bili su crni sa crvenim linijama. Na njima su crvenim slovima bila ispisani brojevi i ime kluba, Buldozi. Navukla sam rukav i obula čarape i patike. Zategnula sam patike i uzela vodu iz torbe. Pošto sam bila niska dres mi je bio prevelik pa sam ga malo utrpala u šorc. Nije loše izgledalo.
- Dobro ti stoji.- rekla je Rebeka i namignula. Izašle smo na teren i bile propraćene aplauzom publike. Predstavili su nas svaku. Na kraju, trener mi je oko lijeve ruke na bicepsu stavio traku na kojoj je pisalo kapiten. Pozdravile smo se i zagrijale.

Stala sam na centar terena. Pozdravila sam se sa sudijama i kapitenom druge ekipe. Sudija nas je pripremio. Pištaljka se oglasila i sudija je bacio loptu. Skočila sam najviše što sam mogla. Uspjela sam, lopta je završila na našem terenu. Trčale su prema njihovom košu. Potrčala sam za njima. Lopta je došla kod Rebeke. Krenula je ubaciti u koš ali sve su krenule na nju. Našla sam se ispod nje da joj pomognem. Bacila mi je loptu. Skočila sam i zakucala. I već su dva poena bila u našem džepu.

...

Tajm aut. Sjedamo na klupu i uzimamo vodu. Trener nam objašnjava novu strategiju. Djevojke izlaze na teren. Trener me zadržava.
- Ostani 5 minuta na klupi ubacio sam drugu igračicu. Odmori, trebaćeš mi uskoro.- rekao je. Klimnula sam glavom i sjela do njega. Moj pogled je odlutao na tribine. Od hiljade ljudi koji su bili tu moj pogled je baš otišao na njega. Jungi. Trener me je lupio pa ramenu.
- Uključi se Luna. Ustaj, ulaziš.- utrčala sam u teren.

...

Neka djevojka me je gurnula. Ustala sam. Trčala sam prema našem košu i pokupila im loptu. Krenula sam ubaciti ali neko me je blokirao. Opet su otišle prema našem košu. Počela sam trčati i ako više nisam imala snage. Rebeka mi je dodala loptu. Otrčala sam i dok nikoga nije bilo postavila se na liniju za tricu. Stala sam. Pogledala sam na tribine. Jungi je silazio. Približio se vratima. Pogledala sam u njega pa u koš.
Čula sam trenera kako viče "Luna gadjaj šta čekaš". Duboko sam udahnula. Dok je lopta prolazila kroz mrežicu ja sam trčala prema vratima sale. Izletila sam napolje. Poslednje atome snage sam bacila na trčanje.
- Jungi stani!- viknula sam. Zapela sam i pala na koljena. Pored krvi i boli, ustala sam i nastavila trčati. Uhvatila sam ga za ruku i okrenula. Kako sam stala noge su mi otkazale. Krenula sam padati ali njegove ruke su me uhvatile. Zagrlila sam ga.
- Nemoj ići.- rekla sam kroz suze.