Kažu da su mafije organizacije u kojima ne postoji ljubav, jedinstvo i sloga. Kažu da su one nasilne, pune mržnje i da svako gleda na sebe. Ali oni nisu bili takvi. Oni su bili jedna velika porodica. Porodica u kojoj je postojala i ljubav i jedinstv...
Provela sam 2 dana u bolnici. Ajs se, sreća nije pojavljivao. Medicinska sestra mi je pomogla da se obučem. Sjedila sam na krevetu i čekala da neko dodje po mene. Sestra je otvorila vrata. - Došao je gospodjice.- rekla je. Ustala sam sa kreveta. - Ko?- upitala sam. - Ja.- rekao je Jimin i ušao u bolničku sobu. Zagrlio me je. Neočekivano. - Neko me poželio ha?- upitala sam. Odvojili smo se. - Svi su. Nismo te vidjeli 2 dana.- rekao je i nasmijao se. Uhvatio me je za ruku, isto neočekivano, i povukao me iz sobe. Otčekirao me je na pultu i nastavio vući do auta. - Čemu žurba?- upitala sam vežući pojas. - Čeka nas.- rekao je. - Ko?- - Avion. I karte za Havaje. I ostatak ekipe.- nasmijala sam se. I on je. Upalio je radio i uputio se prema aerodromu.
...
Jimin _______
Nageo sam se preko Taehjunga. Vidio sam da je dobila 7B mjesto u avionu. Moje je bilo 9C. Pogledao sam u Taehjungovu kartu. 7A. - Taehjung, ajde da se mjenjamo za sjedišta.- upitao sam ga tiho. Pogledao me je čudno. - Dobro. Na 7A sam.- rekao je i ako sam već znao. Nasmijao sam se.
Evelin ________
Hodala sam kroz avion tražeći sjedište 7B. Bila sam na sredini aviona. - Hej gdje sjediš?- upitao me je Jimin. - 7B. Ti?- upitala sam. Digao je kartu na kojoj je pisalo 7A. - Ti si do prozora?- upitala sam. Klimnuo je glavom. - Ako želiš možemo se mijenjati.- rekao je. - Neka hvala, kada vidim oblake poželiću umrijeti.- - Ne vjerujem, bude baš lijepo. Vjeruj mi, i sjedi kod prozora.- rekao je. - Dobro. Ti si kriv za posledice.- rekla sam i nasmijali smo se. Sjela sam kod prozora. Nervoza me je počela hvatati. - Prvi put letiš?- upitao me je. - Ne, samo ne volim polijetanja.- rekla sam. Avion se pokrenuo. Sada ide najgori dio kada se zaleti sa najvećom mogućom brzinom te poleti. Uzdahnula sam a avion je stao. Pritisnula sam sjedište. Jimin je uhvatio moju ruku. Avion je krenuo ubrzavati. Pritisnula sam njegovu ruku jače i zatvorila oči. Poletili smo. - Sad bi trebala da otvoriš oči i pogledaš kroz prozor.- rekao je. Uzdahnula sam i otvorila oči. Prizor je bio zadivljujuć.
К сожалению, это изображение не соответствует нашим правилам. Чтобы продолжить публикацию, пожалуйста, удалите изображение или загрузите другое.
- Šta sam rekao?- pitao je kada sam se prilijepila za prozor. - Pre-prelijepo je.- rekla sam. Nasmijao se. Biće ovo dugih 12 sati.
...
Napokon, sletjeli smo. Izašli smo iz aviona i uputili se prema odjelu za preuzimanje kofera. Stajala sam tamo kao idiot. - Namjun, ja...nemam stvari.- rekla sam. - Ovo je tvoj kofer.- rekao je Jin i stavio ogroman sivi kofer pored mene. Okrenula sam se i pogledala u Namjuna. - Obraćaš se meni, ne Namjunu, zar ne?- nasmijali su se. Rio se pojavila niotkuda. - Da, tebi. Kupili smo ti odjeću, lično sam birala.- namignula mi je. Nasmijala sam se. - Hvala vam.- rekla sam i uzela kofer. Sačekali smo ostatak ekipe te smo sjeli u mini bus koji nas je čekao ispred aerodroma. Prvi put da nas Hoseok ne vozi negdje. Namjun se stvarno potrudio da sve sredi.
