Mafijaški spoj

32.

Jimin
________

- Ne želim da znam šta je ovo sve.- rekla je sa osmijehom. Stajali smo napolju u dvorištu kraj naše sejf kuće.
- I bolje, jako je komplikovano.- stavio sam ruke u džepove. Klimnula je glavom.
- Poštujem tvoj kodeks ćutanja. Ali, kako da ti se zahvalim?-
- Ostani.- nisam bio svjestan da sam ovo izgovorio dok se nije nasmijala od uha do uha.
- Pretpostavljam da mogu ostati par dana.- rekla je. Uzdahnuo sam.
- Ali mogu i uraditi ovo...- rekla je te mi se približila. Mogao sam osjetiti njen dah.
- Mia.- zaustavio sam je. Njena ruka se našla na mom obrazu.
- Nemoj ovo raditi ako stvarno nećeš. Nemoj mi davati lažnu nadu.- rekao sam. Htio sam da me poljubi ali...to više nije bio isti osjećaj. Nije bilo leptirića niti uzbudjenosti.
- Vjeruj mi Jimin, želim to više od bilo čega.- i njene su se usne našle na mojima.

Evelin
________

- Postaje hladno.- rekao je Jungkuk.
- Znam, izvini, prijalo mi je s tim da sam mokra od znoja.- rekla sam te krenula u dvorište. Jungkuk je išao za mnom. Ugledala sam Jimina i Miu kako stoje u dvorištu kraj drveta.
Bili su naslonjeni jedno na drugo povezani usnama. Poljupcem.
- Barem njima nije hladno.- rekao je Jungkuk i povukao me.
- Hej.-
- Ne kvari im momenat.- rekao je.
- Samo sam gledala okej?- nasmijao se.
- Da, hodaj.- rekao je i otvorio mi vrata. Ušla sam unutra i krenula uz stepenice.
- Čitavi ste?- upitao je Jin.
- Još.- rekli smo Jungkuk i ja u isto vrijeme. Oboje smo se nasmijali.
- Ono dvoje su još napolju?- upitao je Jin. Klimnuli smo glavom. Uzvratio nam je te se vratio nazad u dnevni boravak. Nastavila sam se penjati a Jungkuk je išao za mnom.
- Zašto me pratiš?- upitala sam kada sam stala ispred vrata svoje sobe.
- Htio sam se pobrinuti da dodjes čitava do sobe.- nasmijao se.
- Zar izgledam kao da ću se raspasti?-
- Raspoloženje ti je palo otkako si ih vidjela da ćaskaju u kamionetu.- rekao je. Sada sam tek shvatila. Imala sam osjećanja za Jimina, samo nisam toga bila svjesna.
- Čini ti se. Samo sam umorna.- rekla sam i nasmijala se. Naslonio se na zid do mene.
- Mhm, sigurno.-
- Kako da ti dokažem da mi je totalno svejedno?-
- Ne znam, ti si ta koja treba dokazati a ne ja.-
- Dobro, onda žao mi je što ću ovo uraditi.- rekla sam te ga povukla prema sebi. Zastala sam. Zatvorila sam oči i poljubila ga. Osjećala sam nečiju prisutnost ali nije me bilo briga. Odvojili smo se.
- Ako moja djevojka nekako sazna za ovo kunem se ubiću te u snu.- rekao je kroz šalu. Nasmijali smo se oboje.
- Da si rekao da imaš djevojku možda bi našla i drugi način da ti dokažem.- rekla sam.
- Da mu dokažeš šta?- okrenuli smo se i ugledali Jimina. Kraj njega je stajala Mia.
- O savršen tajming, baš smo...- prekinula sam Jungkuka tako što sam stavila ruku na njegova usta. Nasmijao se.
- Baš smo krenuli spavati. Zar ne Jungkuk?- malo sam istakla njegovo ime dok sam ga izgovarala. Nesigurno sam sklonila ruku sa njegovih usana.
- Tako je.- okrenuo se prema Jiminu.
- Onda laku vam noć želimo. Idemo.- rekla je Mia i povukla Jimina za ruku. Dok je odlazio sa njom u sobu posmatrao me je.
- Hvala Jungkuk.- rekla sam kad su se vrata zatvorila. Otvorila sam svoja.
- Laku noć.- namignuo mi je.
- Noć degeneriku.- nasmijala sam se.
Jungkuk je baš tip osobe kakva sam ja bila. Ali nije bio moj tip.