Mafijaški spoj

93.

Otvaram oči i naglo ustajem. Rio je mirno spavala kraj mene. Ustala sam i pogledala na sat. Bilo je 3 sata ujutru.
Ušla sam u wc i presvukla se jer sam bila oblivena znojem.
- Sanjala si. Samo si sanjala.- rekla sam samoj sebi dok sam se gledala u ogledalu. Okrenula sam se i pogledala u Rio. Čvrsto je spavala.
- Ajs nije u bolnici.- ponovo sam se pogledala u ogledalo.
- Evelin, nije. Ružno si sanjala, Jimin je na sigurnom.- ponovila sam. Duboko sam uzdahnula.
- Sranje.- rekla sam i tiho izašla iz kupatila. Obukla sam jaknu i svezala kosu. Tiho sam napustila sobu uputivši se u garažu.
Ugledala sam motor koji je Minho vozio. Uzela sam kacigu, sjela na njega i ubacila ključ. Poslala sam Taehjungu sms poruku da znaju da nisam pobjegla. Dok sam tako stajala na motoru brinula sam se za nogu. Upalila sam ga i otvorila vrata garaže. Dala sam gas do kraja i uputila se prema bolnici. U ušima mi je odjekivao zvuk pištanja aparata iz sna.

Uletila sam u bolnicu i odmah stala za pult.
- Dobro veče, kako vam mogu pomoći?- upitala me je žena koja me je posmatrala kao idiota jer sam se pojavila raščupana u trenerci i majici za spavanje, bez grudnjaka u pola 4 ujutro.
- Moj momak, Park Jimin, imao je saobraćajnu nesreću.- rekla sam. Klimnula je glavom.
- Gospodjice žao mi je ali ne mogu vas pustiti tamo, vrijeme za posjete su od 10 do 14 časova.- rekla je.
- Molim vas, prevalila sam dug put da bi ga vidjela, krenula sam čim su mi rekli, nisam se stigla ni presvući.- posmatrala me je kao da se premišlja. Bila sam sjajan glimac.
- Nemam ni smještaj, tražim od vas samo da ga vidim i ništa više.- uzdahnula je.
- Molim vas, ovo neka ostane medju nama inače ću ostati bez posla.- rekla je tiho te izašla iza pulta i dala mi znak da je pratim. Kada smo došle pred sobu zaustavila se i pogledala me.
- Ovdje je.- rekla je i otvorila vrata. Ušla sam tiho. Bio je priključen na infuziju i neke aparate, čak je imao i onu stvarčicu preko nosa i usana kako bi mogao disati. Lagano sam hodala i sjela na dvosjed koji je bio do njegovog kreveta.
- Na lijekovima je, spava?- upitala sam. Pogledala me je nekako sa sažaljenjem.
- Niko ti nije rekao zar ne?-upitala je.
- Rekao šta?-
- Jimin je u komi.- srce mi je stalo. U komi? Nemoguće.
- Da li je sve u redu?- upitala sam dok sam gutala suze i potiskivala ih duboko u sebe. Prišla je krevetu i uzela njegov karton.
- Ima slomljenja 2 rebra, noga mu je prignječena, ima problema sa disanjem jer su mu pluća bila pritisnuta i udario je glavom. Ne zna se kada će se probuditi iz kome. - rekla je. Uzela sam ga za desnu ruku koja mu nije bila u zavojima.
- Ima nade zar ne?- mazila sam ga palcem po dlanu.
- Nada umire zadnja, kažu.- odgovorila je. Spustila sam mu ruku.
- U kojoj je sobi Jeon Jungkuk, on je bio sa njim u nesreći. Prijatelj mi je.-
- U sobi odmah do njegove. Moram ići nazad za pult, ostani koliko želiš samo pazi da te neko ne primeti.- klimnula sam glavom te je izašla.
- Vrati se, trebam te još.- pomazila sam ga po glavi.