Mafijaški spoj

15.

- Hvala Sanji, dugujem ti.- rekla sam. Nasmijala se i izašla. Otvorila sam ladicu i izvukla par kablova. Uzela sam telefon od prave Fione Simons i priključila ga na kompjuter. Na kompjuteru sam otvorila mape i hakovala ih. Nadam se da ću uspjeti.
Ukucala sam broj na telefon i pritisnula zelenu slušalicu. Nije dugo zvonio.
- Halo?- čuo se meni nepoznat glas.
- Dobar dan, ovdje je Fiona Simons, menadžerka Korea unity banke. Zovem u vezi vašeg sefa i želim da pričam sa nadležnim Bangtana, gospodinom Namjunom.- rekla sam. Nekada se divim sebi.
- Naravno. Da li je neki problem iskrsnuo?- upitao je. Htjela sam mu odbrusiti ali sam igrala tudju ulogu pa nisam smjela.
- Nije ne brinite. Imamo novu ponudu oko koje moram da rasčistim sa gospodinom Namjunom, zato budite ljubazni i dajte mi gospodina na telefon.- rekla sam. Čekala sam pola minute dok se poznati glas nije oglasio.
- Halo?- rekao je Namjun.
- Još sam živa.- rekla sam. Čula sam smijeh.
- Još nisi uspjela Evelin. Još trebaš doći do kuće.- rekao je.
- Ne brini Namjun, nisam zaboravila. Zovem da pitam ko kakvu kafu pije.- rekla sam gledajući u ekran kompjutera. Još malo.
- 2 tople čokolade, 1 vanila makijato, 2 produžene sa mlijekom i 1 crna kafa i 1 kapućino.- rekao je.
- Idem u starbaks. Trebam imena.- rekla sam i uzela papir da zapišem.
- Tople su za Jimina i Taehjunga, vanila je za Jina, produžene su za mene i Hoseoka, crna kafa je za Jungija i kapućino za Jungkuka.- rekao je.
- Okej, hvala.- rekla sam i prekinula. Pored kafa sam zapisala adresu koja je locirana preko kompjutera uz pomoć poziva. Ustala sam i pokupila torbicu. Papir sam stavila u torbicu i izašla iz kancelarije.
- Sanji ako dodje neko od klijenata reci da ću kasniti.- rekla sam. Izašla sam iz banke i iz torbice izvukla račun od parkinga. Nakon 5 minuta bila sam na parkingu. Bio je pun auta, pogotovo mercedesa. Izvadila sam ključ i pritisnula dugme za otključavanje. Ispostavilo se da sam stajala odmah kraj njega. Bio je to prelijep bež mercedes. Ušla sam i upalila ga. Uključila sam radio i uputila se prema starbaksu.

...

Parkirala sam auto jedan blok niže. Ostavila sam ključ na sjedištu jer bi policija uskoro trebala doći po njega jer se gps uključio. Uzela sam kafe i picu koju sam dobila gratis, i laganim korakom išla niz ulicu. Bilo je pola 1.
- Vau.- rekla sam kada sam vidjela ogromnu bijelu gradjevinu ispred sebe. Stala sam ispred zatvorene kapije. Imala je električnu tastaturu koja je tražila pin za ulazak. Takodje, tu je bilo i zvono.
- Stvarno Namjun?- nasmijala sam se i pogledala u kameru. Znala sam da me posmatraju. Fokusirala sam se na tastaturu. Nije bila mat što znači da bi trebalo da su otisci prstiju ostali na njoj. Nagela sam se pod tim uglom da mogu da ih vidim. Otisci su bili na brojevima 1 5 7 0. Nije bilo mnogo kombinacija. Probala sam sa 7501 i otključala. Ušla sam unutra kao da je to moja kuća i uputila se prema vratima.