#7
"O čemu moramo razgovarati." Njegovo lice bilo je toliko ozbiljno. Nikada u životu nisam vidjela nekog ozbiljnijeg od njega. "Ja.. neznam odakle da krenem." "Kreni od početka." Tada sam mu vidjela suze u očima. "Moje ime nije Luka." "Molim?" "Nisam znao da li ćete ti i Borna lagati vezano za imena, jer do sad su svi lagali." "Luka... mislim, ovaj.. kako se već zoveš. Ja neznam lagati, jedno je gluma, a drugo je laganje." "Oprosti." Plakao je. Što da radim? Mrzim kada mi ljudi lažu, a to rade svako malo. Igraju se mojim osjećajima, ali i strpljenjem. "Kako se onda zoveš?" "David." "David. Lijepo ime, ali sve u svemu pogodilo me to što si mi lagao." "Stvarno mi je žao." "Kako si onda saznao da Borna i ja ne lažemo?" "Kada si isprobavala majice, tata mi je poslao poruku da ne lažete. Kada ste bili u prostoriji, okrenuli ste se licem prema skrivenoj kameri. Ubacio vas je u program za prepoznavanje lica i izvadio van sve što mu je trebalo. Već tada sam požalio što sam lagao, ali nisam imao izbora. Probao sam pjesmom odvratiti si misli, ali nije uspjelo." "David, drago mi je da si priznao svoju grešku, ali nemoj mi nikada visee lagati. To je nešto što mrzim." "Neću, obećavam." "Malim prstom?" "Što?" "Da li obećavaš malim prstom?" Tada sam podilgla mali prst i on se nasmješio i podigao mali prst. "Obećajem." Nasmijali smo se. "Morala bih oprati majice." "Uredu, ja idem po gitaru." Kada je izašao van iz sobe prvo sam otrčala u kupaonicu i umila se. On svira gitaru? Nemoj me zezati. Dajem sama sebi obećanje. Što god da se sogodi, ja se nikada, ali NIKADA neću zaljubiti u njega. Ne smijem. Malo sam kopala po kupaonici. Nemam niti ručnika, niti četkicu za zube, nema češlja niti gumici. Krasno. "Hej Ana." "Borna? Hej." "Prekrsana soba. Sviđa mi se." "Hvala. Odakle ti ovdje?" "Rekao mi je gospon Dropulić da si u ovoj sobi. Ja sam na kraju hodnika." To je pola kilometra odavde." "Tako je. Ide tebi matematika." "Bornaa. Ne zezaj." "Ozbiljan sam." "Što si radio?" "Bio sam u trgovini sa gospodinom. Ana, oni kao da su rođeni s autima. Pričao je konstantno o nekakvim dijelovima za auto." "Hahahah... ja sam isto bilo u trgovini. Ali sa robom." "I ja." Tada je u sobu ušao David sa gitarom i nekom kutijicom. Pruzio mi je kutijicu. "Za tebe." "Što je to?" "Otvori." Borna je samo gledao. Otvorila sam kutijicu, a unutra se nalazio....
YOU ARE READING
ON, JA I AVANTURA #2
AdventureMoje iluzije su postale stvarnost, a ne želim ih. Želim ponovno biti sretna, zbunjena, luda, svoja i ne normalna. Kako da to postignem? Zar je jedini izlaz ova moja glupost od igrice?