ON, JA I AVANTURA #2

#11

U sobu sav zadihan uao je Borna. "Ana, probudi se!" "Budna sam. to se dogodilo?" "Morao sam provjeriti da li si u redu. Zna onaj oblik sna kada sanja i misli da je stvarnost." Kimnula sam potvrdno glavom jer znam kako je to. "Sanjao sam da si imala nesreću. Autom si se zaletjela u drvo. Odmah sam se probudio i dotrčao ovamo. Sada vidim da si u redu." "Oprosti Borna, ali... hahhahahahahha... Ja ne vjerujem. Isti Filip si. Tako i on zna sanjati i onda me kada se probudi zove. Bez obzira koliko je sati." "Tebi je ovo smiješno?" "Da." Smijala sam se do suza. Tada je bila kratka tišina. "Nedostaje ti Filip?" "Jako." "Mogu ga ja glumiti. Naravno ako želiš." "Hvala ti Borna, ali mislim da ti to ne bi mogao. Drugačiji si od Filipa." "Naravno da sam drugačiji, ja sam ipak Borna." "Znam, ali mislila sam... ma nebitno." "Hajde reci sad." "Ne, nebitno je." Slegnuo je ramenima i legao na krevet. "Ana?" "Da." "Kada sam dotrčao u tvoju sobu, bila si budna. Zašto?" "Mah, sanjala sam nešto što se činilo stvarnim." "Zato si i znala kada sam te pitao što znači sanjati i da se osjećaš kao u stvarnosti." "Tako je." "Što si sanjala?" U glavi mi se pojavilo bezbroj načina da kažem istinu, ali i laž. Ne znam lagati. Bolje da ni ne pokušavam. "Sanjala sam Filipa i još troje osoba. San se činio stvarnim jer otprilike se borim sa svime što sam sanjala." "Čini se meni da ću ja postati tvoj novi Filip na ovih mjesec dana." "Mislim da ne. David mi je donio novog Filipa." "Donio?" "Bilježnica i penkala." "Aha. Misliš nestor kao dnevnik?" "Da, nešto kao dnevnik." Tada je on počeo nešto pričati o svojoj sestri i njezinom dnevniku. Znam da sam zaspala na jastucima, jer je on bio ležao na dnu kreveta. Tko zna do kada je on pričao. Ono što znam je da me netko probudio vičući u 06:00. Sva snena pokušavala sam razabrati tko je to. Kada sam napokon progledala vidjela sam....