Words I Didn't Say- JM● ON HOLD

24. Žurke i zamalo odgovorni ljudi 1

Izgleda da smo pozvane na neku žurku kod momaka danas. Iskreno da me Evelyn, Christina i Aspen nisu nagovarale tri sata ne bih ni pošla. Ali ipak evo mene sjedim na krevetu i razgledam kombinacije koje sam spremila. Ne znam da li sam prihvatila da podjem jer me je lako nagovoriti, jer mrzim zvocanje ili nešto treće. Volim da vjerujem da je ovo drugo.

Prema tome što sam saznala žurka će biti na bazenu, tako da ne moram da se cimam oko šminke i frizure. 

Obukla sam bebi rozi kupaći sa karnerima, a preko toga teksas suknju i bijelu majcu koju sam svezala u čvor. (ako iko shvati svaka mu čast)

Oko šest sati smo pokupile Christinu i Aspen i krenule prema WDW kući. Kad smo stigle već je bilo puno ljudi svuda po kući i dvorištu. Već mi se ne svidja ovo. Alkohol se osjeti na kilometar od kuće. Čini se da nikoga osim ove naše "grupe" i ne poznajem. A neću se ni truditi da steknem nove prijatelje. Anti socijalni klub ima novog člana. (true story) 

Sunce je počelo da zalazi, što daje divan pogled na Los Angeles, ali i čini ovu žurku sve manje podnošljivom. Još ni mrak nije pao, a većina prisutnih je odvojeno od života. Naravno nakon prošlog puta nisam htjela da rizikujem, stoga sam se držala vode.

Prvo sam ugledala Zacha, kod bazena. Mislila sam da bi bilo zabavno da ga malo uplašim, pa sam se došunjala i sa obe strane ga stisnula za struk. Ali nisam očekivala da će da se prepadne i skoči u bazen. Možda da se zamigolji, ali ne i da skoči. Kad je shvatio da sam to bila ja izašao je iz bazena i krenuo da me juri. Brzo sam otrčala do kupatila i zaključala se. To će mi kupiti malo vremena. Skinula sam majcu i suknju tako da sam ostala u kupaćem jer znajući Zacha on ne odustaje. I bila sam u pravu. Čim sam otvorila vrata uhvatio me i prebacio preko ramena. Dodjavola i ja bih ponekad mogla da svratim do te teretane. Bacio me u bazen i vidite sad ima smisla moja odluka da skinem odjecu. Isplivala sam, ali mi je jedna slika i dalje ostala u glavi. Momenat prije nego što me bacio, napravila sam kontakt očima sa Jonahom. I nešto u tim očima me je natjeralo da zažalim zbog svih odluka koje sam donjela od kad sam pristala da dodjem ovdje, sve  do ovog trenutka. Ne znam šta je to bilo, to nešto u njegovim očima. Mrznja? Ljutnja? Bol? Pogledala sam okolo i već sljedećeg trenutka ga nije bilo tu, pokraj vatre.

Ejj! Znam da dugo nisam bila aktivna i upravo o tome želim da pričam. Sad sam objavila ovaj dio i ne znam kad ću sljedeći. Pored toga što se konstantno žalim na školske obaveze, postoji još nešto o čemu želim da pričam. Kad sam počela da pišem, to je bilo iz zabave, jer me je to stvarno zanimalo. Sada kako vrijeme odmiče pisanje se čini više nekom obavezom, nečim što moram da radim. Iz tog razloga više ne pronalazim satisfakciju u pisanju. I konstantna pitanja na temu objavljivanja novih djelova ne popravlja stvari. Takodje prolazim kroz jedan tako reći težak period i ne da nemam inspiraciju za pisanje, već nemam želje za životom. Ne bih rekla da želim da se ubijem, ali želim da zaspem i da se probudim kad sam ponovo normalna, zdrava, srećna kako god želite da to stanje nazovete. Nadam se da me razumijete i da ste spremni da malo sačekate, dok se ne vratim.

Tija<3<3