Audrey i Jonah su bili srednjoškolski zvjezdani par. Svi su željeli da imaju savršenu vezu kao oni. Kada je sve puklo niko nije znao šta se tačno desilo medju njima. Neki su sumnjali da je Audrey prevarila Jonahu, a neki su pak imali teoriju da je A...
Sišla sam u kuhinju, ali ono štoo sam zatekla definitivno nisam očekivala. Evelyn se smijala dok je Zach buljio u mene. Onda sam se sjetila da sam od garderobe na sebi imala samo veliku majcu. Eve je polako smirivala smjeh i pitala me hoću li kafu. Polako sam klimnula glavom, ne skidajući pogled sa Zacha. Njegovi inače ružičasti obrazi dobijali su jaču boju iz sekunde u sekundu.
"Ja... Umm... Nisam znala da si tu." Rekla sam zbunjeno.
"Umm,da. Došli smo malo prije zadatka." Odgovorio je.
"Došli?" Pitala sam uspaničeno.
"Da momci i ja."
Polako sam se okrenula i provirila u dnevni, gdje su momci bukvalno bušili rupe na mojim leđima pogledom. Spustila sam majcu što sam više mogla i potrčala u sobu da se presvučem.
Sišla sam dolje ponovo i uzela tu dugo očekivanu kafu.
"Jutro." promumlala sam i sjela pored Jacka.
"Dobro jutro." odgovorili su.
"Šta je danas na listi?" pitala sam.
"Pa Zach i Eve očigledno." Daniel je rekao.
"Da, šta god." odgovorila sam "Kad idete i gdje tačno?"
"Zapravo za deset minuta. I idemo na više mjesta, ne očekujte nas cjeli dan. Budite ispred bioskopa u 6. Gledaćemo film svi zajedno, pa ćemo večerati." Zach je objasnio.
"Važi. Fensi ili ne?" Jonah je pitao.
"Ma ne, obucite se normalno." Eve je odgovorila.
Nakon malo razgovora Zach i Eve su otišli na "dejt", a momci u studio.
Evelyn P.O.V.
Sjeli smo u Zachov auto i pjevali dok nismo stigli do meni nepoznate destinacije. Bili smo u nekom parku. Zach me je vodio ka unutrašnjosti gdje je ćebe bilo prostrano, a korpa je stajala na sredini. Piknik.
"Vau." rekla sam.
"To je bukvalno samo piknik." Zach je rekao.
"Ne... um podsjetilo me na djetinstvo. Znaš 4. jul i to."
"Aa, važi."
Zašto je odjednom tako neudobno izmedju nas? Već mi ovaj dan postaje užasan, a nije ni počeo.
Nakon piknika smo se penjali na brdo Hollywooda. Iako je penjanje bilo dugo i istrpljujuće pogled sa vrha je bio veličanstven. Mogao se vidjeti cijeli Los Angeles u svom najboljem izdanju. Pitali smo neke prolaznike da nas slikaju kako bi smo imali uspomenu. Nakon toga smo požurili da se vratimo u grad jer nismo željeli da se tu nadjemo u sred noći. Kada smo konačno stigli u civilizaciju, požurili smo ka centru kako bi stigli da se presvučemo prije bioskopa.
Audrey P.O.V.
Kada je sat odkucao 4:30 istuširala sam se vrelom vodom. Nakon toga sam se našminkala i uplela kosu. Naravno, kao što je za mene već i uobičajeno, u ormaru sam stajala najmanje 20 minuta pokušavajući da smislim šta da obučem a da ne izgledam kao krompir. Na kraju sam se odlučila za novi outfit koji mi je poslala neka agencija.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou télécharger une autre image.
U medjuvremenu Evelyn je došla i uradila sve iste korake kao i ja i ponovo otišla, jer je Zach čekao. Po mene su došli Jack i Jonah, Corbyn je otišao po Christinu, a Daniel po Aspen. Kada smo stigli ispred bioskopa svi su bili tu i čekali nas. Zach nam je dao karte za film Bohemian Rhapsody. Planirala sam da ga pogledam tako da mi je upala sekira u med.
.....
Nakon filma uputili smo se ka nekom restoranu u kom je Zach rezervisao sto za nas. Restoran je spolja bio savršen. Bašta sa jezercem i labudovima. Mostić preko kojeg se dolazi do stolova ukrašenih raznim cvjetnicama koje se mogu vidjeti svuda kroz baštu. Trava uredno potkošena. Obzirom da ja već pala noć ograda je bila osvjetljena led svjetiljkama a na svakom stolu za suncombran je bio zakačen fenjer. Iznad je bila druga terasa sa čije je ograde padala lozica kreirajući efekat vavilonskog vrta.
Kada smo zapravo ušli u restoran svjetlo je bilo prigušeno. Nije bilo previše stolova i to mi se svidjalo jer je bila pristojna razdaljina izmedju svakog. Odveli su nas do našeg stola i smjestili smo se na udobne stolice i naručili piće. Dobili smo i meni. Kada nam je piće stiglo naručili smo i hranu.
Večera je prošla dobro, puna smijanja i razgovora o budućim planovima. Kada smo pred kraj večeri htjeli da naručimo dezert umjesto jednog pojavila su se pet konobara. Svaki od momaka je dobio po jedan meni. Zach je rekao da okrenu prvu stranu i okrenu ih ka nama. Oni su ga zbunjeno pogledali ali svejedno uradili šta im je rekao. Kada su ih konačno okrenuli raširila sam oči u šoku. Sve smo zapravo bile šokirane. Chris je imala ruku preko usta, Aspen je vilica udarila pod, a Evelyn je gledala paralizovano u riječi ispisane na menijima. Hoćeš li biti moja djevojka?
"Pa, hoćeš li?" Zach je pitao, i vratio me u stvarnost, u kojoj su Jonah, Corbs i Jack imali izraz straha i nelagode na licu, a Daniel je izgledao apsolutno bijesno. To je prizor koji nisam očekivala da vidim u životu. Ikada.
"Da li je ovo dio plana?" šapnula sam Evelyn koja je odmahnula glavom odgovorivši "Iskreno ne znam."
"Evelyn?" Zach je nastavio da gura, iščekujući odgovor.
"Ja... um... ne." rekla je i skrenula pogled sa njega.
Neprijatna tišina je obuzela naš sto dog Zach nije prekinuo tu tišinu viknuvši "RAČUN!". Jonah, Corbs i Jack su izgledali radije opuštenije nakon što ga je Evelyn odbila dok je Daniel i dalje imao taj strašan pogled. Njegove oči više nisu bile one plave boje koja smiruje, već one koje u sekundi utjera strah u kosti, ona koja podsjeti na hladnoću i monstruoznost okeana, njegove mogućnosti da oduzme život. Čim je račun stigao Jonah ga je uzeo prije Zacha i brzo platio. Ustao je i povukao mene i Evelyn sa sobom.
"Njih dvije će sa mnom. Jack ti idi sa Zachom." rekao je i povukao nas ispred sebe.
Kad smo ušli u auto upalio je motor i pustio radio da tiho pjeva u pozadini.
"Vidite, možda je najbolje da se ne pojavljujete narednih nekoliko dana. Zach ne voli da bude odbijen, zapravo nikad i nije bio. A Daniel je trenutno u stanju da ubije svakoga ko da i malo iznervira, jer mu je čaša buna do samog vrha i malo fali da se prospe. Samo probajte da dolazite kako ne bi došlo do žestokog srenja." Jonah je objasnio, povremeno skidajući pogled sa puta da se uvjeri da smo dobro.
"Da, naravno. Mislim shvatam da je ovo baš zajebana situacija. Ali možda je ovo najbolji trenutak da ti kažem da su u momentu kada se sve odigralo neki ljudi ili bolje reći tinejdžeri snimali i slikali i da će ovo vjerovatno preplaviti internet do sjutra. I niko neće biti srećan zbog toga. Posebno ne Aaron ili David." rekla sam.
"U kurac! Samo nam je to trebalo."
"Dobro smiri se, voziš."
Tokom vožnje smo probali da smislimo način da ovo opravdamo ali ni jedno rješenje se nije činilo dovoljno dobrim. Ovo je bila duga i teška noć, a glavobolja koja će zbog nje uslijediti biće još teža.
Ayy! Nije me bilo dugo pa odlučih da vas častim podužim djelom. Nemam ništa pametno da kažem pa eto, glasajte i komentarišite. Nadam se da vam se svidja.
