OSLOBODI ME ( 1. DEO TRILOGIJE ) ŠTAMPANA

2. POGLAVLJE

... Valerija...

Sunčevi zraci su prodirali u sobu. Polako sam podigla glavu otvarajući oči da bi se privikle na svetlost. Soba koja me je okruživala, bila mi je veoma poznata. I onda, kada sam pomislila to, u sobu je uletela Andrijana. Začuđeno sam gledala u nju pitajući se kako sam dospela ovde.

− Andrijana, dođavola! Šta radim ja ovde? − tiho je upitam dok je ona zbunjeno prilazila meni.

− Došla si mi na vrata sva krvava. Nisam mogla da te probudim. Valerija, spavala si dva dana. − skočila sam sa kreveta krećući se prema vratima. Uhvatila sam kvaku i povukla je na dole. Vrata su se otvorila, ali me je njen glas zaustavio.

− Kuda ćeš? Sigurno umireš od gladi. Mama nam je spremila da jedemo. Ajde. − odmahivala sam glavom nestajući iza vrata. Sjurila sam niz stepenice prilazeći spoljnim vratima. Otvorila sam ih i izašla iz njene kuće. Šake sam stavila u džepove zbog hladnoće koja mi je prostrujala telom. Stala sam na pešačkom prelazu, ali iritantan glas najveće kurve mi se obratio.

− Opa. Gospođica Janković se konačno pojavila! − doviknu mi. Izvadim ruke iz džepova okrečući se ka njoj. Moj pogled je bio uperen u devojku plave kose, veštačkih usta, najk obrva i naravno, plavih očiju.

− Opa, gospođica Helena, kome na dobro? − stavila je ruke na kukove dok sam ja polako pucala od besa. Šake sam stegnula u pesnice i čekala sam trenutak kada će da me izazove.

− Molim? Ja ne razumem, taj tvoj jezik, koji god da je. − gleda u mene i smeje se.

−Helena, šta hoćeš? Kaži mi i lepo odlepršaj od mene. − cinično se kikotala. Smiri se, Valerija. Nije vredna toga.

− Hoću da patiš, je l′ ti malčice jasnije? − Ma ko te jebe. Prilazim joj i sa svom snagom, zamahaujem rukom ka njenom licu i udaram je. Pada na zemlju, a ja kao ludak se smejem.

− Sledeći put, ta silikonska usta će nestati. − namignem joj i ponosito odlazim od nje.

***

Sedam na klupu u jednom parku. Odavno nisam bila ovde I posledica toga je da sam zaboravila kako izgleda. Čudno mi je to jer ne mogu da se setim ničeg lepog iz svog detinjstva. Možda nisam obraćala pažnju na te stvari ili me jednostavno nisu zanimale. Suština je, da srećno detinjstvo ne postoji. Mi moramo da ga napravimo takvim ako hoćemo.

Moje misli prekida vibracija telefona. Vadim ga iz džepa i ono što proćitam na ekranu natera me da se udarim sa levom šakom po čelu.

−Nadam se da nisi zaboravila žurku. Valjalo bi da dođeš kod mene. Znam, napisaćeš mi da ti nije dobro ili neku drugu laž, no obećala si mi, a ti obećanje nikada ne prekršiš. − da, ne mogu da se izvučem. Popovaće mi ceo život zbog toga.

− Uf. Što se mora mora se. − ustajem sa klupe i dižem ruku da zaustavim taksi. Stao je ispred mene i ušla sam.

− Nemanjina 28. − klimnuo je glavom vračajući pogled na cestu. Ovo će biti duga vožnja.

Nakon dobrih 15 minuta, taksi je stao ispred Gimnazije. Ok. Još pet minuta do njene kuće.

− Koliko vam dugujem? − upitam dok iz džepa vadim 500 dinara.

− 389 dinara. − pružam mu novac I čim mi da kusur, ja izađem na trotoar.

... Aleksa...

Otac je obišao sto I seo naspram mene. Primakao sam mu se još bliže.

− Pa tata, mislim da imaš dosta toga da mi ispričaš. Pevaj. − šeretski sam se nasmejao.

− Aleksa, ozbiljnost ove situacije je veća nego što nam dvojica možemo da prepostavimo. Isidora je bila u pravu. Ovo neće biti lako, ali ona neće odustati dok je ne dobije. − udario je šakom o sto.

− Shvatam. Hteo sam da ti kažem da sam planirao da joj ispričam sve.

− Šališ se, zar ne? Ne smemo da rizikujemo. U njenom slučaju sve je moguće. Najbitnije je da je odvojimo od Olivere I Bogdana na neko vreme. Smislićemo nešto usput, sine.

− Malo je falilo da mi umre na rukama! To ne mogu da dopustim! − skočio sam na noge. Okrenuo sam mu leđa.

− Andrijana će nam pomoći. Većeras dolazi u tvoj klub sa Valerijom. Budi tamo. − mahnem mu.

− Dobro. Biću.

− I da... Ne budi napadan. Posmatraću te. − klimnuo sam glavom hvatajući kvaku. Povukao sam je na dole I privukao vrata sebi. U dva koraka našao sam se ispred njegove kancelarije. Zalupivši vratima, krenuo sam napolje. Van ovog nereda.