OSLOBODI ME ( 1. DEO TRILOGIJE ) ŠTAMPANA

13. POGLAVLJE

...Valerija...

Kao po običaju, otišla sam kod Andrijane. Zvonila sam I posle nekoliko sekundi, njena mama je otvorila vrata. Osmehnula sam se ulazeći u hodnik.

− Anči je u sobi. − pokaza rukom stepenice.

− Kažnjena je?

− Još pitaš! Došla je sinoć kasno od tebe. − Kasno? Od tebe?Ali ona nije bila sa tobom sinoć!

− Da, rekla mi je da Vam kažem da sam ja kriva za to kašnjenje I da ne krivite nju zbog moje greške. − naboram čelo češkajući teme prstima.

− Sad je kasno. Mora da ući na svojim greškama. − ona otide u kuhinju, a ja se uputim ka Aninoj sobi. Platiće mi za ovo.

U sobu uđem ljuta kao ris. Ona podignu glavu sa jastuka I pogleda u mene.

− Konačno! − zaletim se ka njoj I hvatam je za vrat.

− Gde si sinoć bila? − malo jače je pritegnem.

− Sa tobom.

− Ne možeš da me lažeš! Znaš to?! Sa kim si, dođavola, bila?! − uhvatila me je obema šakama za ruku I udarajući me, pustila sam je.

− Dobro! Sa Milomirom! Jesi li zadovoljna?! − blagi šok se ocrtao na mom licu.

− Ko je Milomir? − upitam je.

− Znaš onog dečka iz busa što me je merkao? E pa, sinoć, kad sam se vraćala kući, srela sam ga. Upoznali smo se I mogu ti reći, veoma je pričljiv. − udarim se šakom po čelu.

− Stvarno? O čemu ti misliš? Da sam samo jedan dan, jedan dan u tvojoj koži, sigurno bih poludela.

− Jok. Došla si ovde... − okrenem joj leđa I odem do komode. Otvaram je I uzimam donji veš. Podignem ga u vis.

− Da se istruširam. − krenem prema kupatilu I ulazim pošto su vrata bila otvorena. Zatvorim ih I zakljućam. Naslanjam se o njih zatvarajući kapke I duboko uzdahnem. Ona je poludela. Zar veruje potpunom strancu? Ona će da veruje onima koji je vole I tepaju joj. Nisam sigurna, no, čini mi se da su na nju bačene neke manđije. I meni se čini. A sada... Kupanje...

Skidam se dok idem ka tušu. Gola, zakoračujem u njega I puštam hladnu vodu.

− A ja sam omiljena igračka samoće. Sa mnom svako od tad radi sta hoće, al' kad probaju iz srca da uzmu te moje telo, moj kavez je...- prevušila sam Cecinu pesmu koja je trenutno opisivala moje emotivno stanje. Suze su se kotrljale niz lice I padale zajedno sa vodom. Šakama sam prelazila preko lica I kose, pa onda preko svog umornog tela. Pala sam na pod jecajući. Ovo je previše za mene. One male suze koje sam isplakala proteklih dana, nisu ništa naspram ovih. Ove teku iz dubine duše, jer ko odgovara, kada ti neko preko srca povuće žilet, a ti iskrvariš kroz smeh?!

− U ovom rasulu, ja dodajem nulu na svaki moj promašaj, ti likuj I uživaj... U ovom rasulu, ja samo za sebe, na usne stavljam sjaj, da budem lepa za kraj... − šmrknula sam ustajući sa poda. Ja sam jaka! Imam snage da izdržim sve ako sam uspela da preživim roditelje!

Odlučno, trljam kosuI zabacujem je unazad. Prelazim rukama celim telom osećajući neku prijatnost. Masiram vrat blago otvarajući usta, uživala sam. Prijalo mi je tuširanje nakon svega što se zbilo. Priznajem, nisam savršena. Ja sam obična osoba koja je željna ljubavi. I to ne mogu da poreknem. Završavam kupanje i izlazim iz tuš-kabine. Dohvatim peškir šireći ga. Pomoću njega, trljam telo ostavljajući crvenilo. Drpam kožu da bih skinula Ivanove dodire iako mi je žao što ću skinuti i Aleksine dodire. Nadam se da ćeš ih opet dobiti, ali na neki lepši način. I ja se nadam.