OSLOBODI ME ( 1. DEO TRILOGIJE ) ŠTAMPANA

9. POGLAVLJE

... Valerija...

Više ne mogu da se oduprem ovom čudnom osećaju, koji mi ledi kožu, kao zima van sezone. Tvoj pogled I moj, ignorišu se na udaljenost. Sve gubi smisao, I bolja je praznina nego zaborav. Ja ću te pustiti da odeš od mene, bolje to nego da budem tvoja zatvorenica. I ne idi okolo, pričajući da si vlasnik mojih osećanja...

− Hej, jesi li dobro? Prebledela si. − ustanem sa stolice.

− Jesam. Nešto sam razmišljala... − podižem se na prste, pokušavajući da ga nađem, no, njega nema.

− Otišao je malopre. Primetila sam da si potištena, pa evo me kod tebe. − potapšala me je po ramenu što me je nateralo da se vratim za šank.

− Kad zatvaramo? − upitam je uzimajući krpu.

− Za pola sata. Hoćeš li da mi ispričaš vašu priću ili ću morati sama da je saznam? − počela sam da brišem pult.

− Šta želite da znate, gospođice Mia? − sednu naspram mene.

− Ostavi tu krpetinu! Ne mogu da te gledam sa njom. − poslušala sam njenu naredbu. Krpu sam zavrljačila u kantu za smeće.

− Zadovoljna? − prevrnula je smeđim okicama zabacujući dugu, crnu kosu, pozadi.

− Jok. Molim da mi udovoljiš. − obiđem šank I dođem do nje. Popenjem se na stolicu I sednem. Naslanjam laktove na pult I stavim glavu u šake.

− Slučajno sam ga upoznala. − protrljala sam lice I spustivši ruke pored tela, okrenula se ka njoj.

− Dalje...

− Ja sam gubitnica. Da li ti je dosta? − uhvatila mi je zglob.

− Nisi. Samo si... Slepa... Ne primećuješ kako se on ponaša u tvojoj blizini I to je ono što te tišti. Plašiš se činjenice da on tebe možda ne voli.

− Ah, voli me. Priznao mi je na groblju. − nabrala je čelo.

− Na groblju? Vala, ta njegova romantika je ravna nuli. Prvi put u životu da čujem da muškarac izjavljuje ženi ljubav na groblju. Taman da je bila iskopana rupa, ja bih ga bacila u nju. − iskezila sam se.

− I bila je. − progutala je poveliku knedlu ne verujući u moje reči.

− Šališ se sa mnom, zar ne? − odmahujem glavom.

− Htela si da znaš I ispričala sam ti.

− Neke gluposti si mi isprićala, bože me sačuvaj. Daj sočne detalje, poljupce, seks... − podizala je obrve I spuštala tri puta.

− Moraću da ti pokvarim fantazije, ali toga nije bilo niti će biti.

− Nikad ne reci nikad. Zlatna izreka. Prvo, ja ti preporučujem da odeš kod Alekse, I da mu kažeš koliko ga voliš I čezneš za... − udarila sam je pesnicom u rame.

− Da nisi ni završila tu pomisao! − zapretim joj kažiprstom.

− Šta? Devojka ima pravo da mašta. Nisam imala momka već godinu dana u životu.

− Ivan ti se nabacuje. Iskoristi priliku. − napravila je zgađenu facu.

− Radije bih spavala sa psom nego sa njim... Hej! Ne menjaj temu.

− Ti si započela! − prepirale smo se kao mala deca u vrtiću oko igračke.

− Debilu! Prićaj mi o tvojim osećanjima. − začuđeno sam je pogledala ispod oka. Čini mi se da si zaboravila naš dogovor. Koji? Praviš se luda! Dobro znaš koji! Dobro. Otići ću kod Alekse, drugi put.