OSLOBODI ME ( 1. DEO TRILOGIJE ) ŠTAMPANA

EPILOG

...Aleksa...

Znao sam šta je smislila. Želi da mi da sebe. Uglavnom, ne protivim se, ali drugi deo mene, onaj bolji, mi je govorio da ona nije spremna. Volim je, no, ne smem dozoliti onoj mojoj lošoj strani da je povredi. Ne bih podneo njenu bol.

Začuo se gong I vrata se otvoriše. Ona je duboko uzdahnula iskoračivši napolje. Ja sam je pratio. Kad smo došli do belih vrata, ona je zastala. Pogledala me je preko ramena.

− Kljuć. − nasmešila se. Iz sakoa sam izvadio kljuć I dao joj. Nespretno je otključala vrata I konačno smo ušli u stan.

− Šta radiš to? − upitao sam je dok smo se kretali ka sobi. Ona je skidala svoju haljinu ostajući samo u donjem vešu. Okreće se na peti I polako mi prilazi. Samouvereno, seksi, željno... Srce počinje da mi jako udara. Adrenalin je proradio. Stala je ispred mene I zagledala mi se u oči. Rukama je prelazila preko mog sakoa. Zaustavila je kod vrata I jednim pokretom, skinula je sako I ispustila ga na zemlju. Zastao mi je dah. Pobednički se nasmejala I nespretno povukla ka svojim usnama. Njen poljubac, ukusa jagoda je bio zahtevan. Šakama sam klizio preko njenih bedara I stavivši desnu šaku na divno oblikovan guz, odigao je od poda. Obavila je noge oko mojih kukova. Tiho je zaječala. Poveo sam je u sobu. Petom sam gurnuo vrata I ona su se zalupila. Priđem krevetu I polako je spustim. Ležala je na leđima. Otkopčao sam dugme na farmerkama, pa nehajno povukao rajsferšuls. Nisam odvajao pogled sa njenog tela.

-Jesi li sigurna?- potvrdno je klimnula glavom.- svukao sam pantalone. Zatim, naginjujući se nad njom, uhvatio je za nožne članke, brzo raširio noge I kleknuo između njih. Uvija se ispod mene. Legao sam na nju skinuvši farmerke. Ud mi je pulsirao I pretio da neće još dugo izdržati bez nje.

− Jesi li spremna? − nije odgovorila već me je naglo poljubila. Uhvatila je moju zadnjicu I privukla je sebi. Opa, mala...

Strgao sam brus sa nje I bacio ga u stranu. Bradavice su se stvrdnule od mog dodira. Gledajući je u oči, počeo sam da joj masiram stidne usne tako što sam svaku uzeo među prste I nežno ih masirao po celoj dužini. Vulva je postala nabrekla I vlažna, pa sam pažljivo I polagano gurnuo prst u vaginu. Kružio sam po vagini dodirujući gornju, donju I bočnu stranu unutrašnjost.

− Aleksa...− prošaputala je.

− Mirna. − promuklim glasom izgovorim. Ljubim je po stomaku, a jezik mi je skliznuo u njen pupak. Penjem se ostavljajući sitne poljupce po grudima. Grebe čaršav ispod sebe. Gurnuo sam prst u korpu brusa I nežno je povukao nadole. Ona se pocepala I onda sam ceo brus strgnuo sam nje. Grudi su joj nabujale, a bradavice otvrdle pod mojim dodirom. Najsporije što sam mogao, prešao sam rukom do druge dojke I palcem polako uvrteo kraj bradavice, rastegnuvši je. Ponovo je zaječala sve jače stezajući čaršav.

− Molim te, oslobodi me. − promrmlja. Diše isprekidano. Guram kažiprst ispod čipkastih gačica I polako kružim oko nje. Spremna je. Guram prst u nju. Uzvikuje. Želim je. Ponovo nabijam prst I gutam njene krike. Dlanom joj pritiskam klitoris... Kružim... Uzvikuje I migolji se ispod mene. Moram je imati. Svlačim sve sa sebe I bacam odeću u stranu. Sa strepnjom je pratila svaki moj pokret. Nagnuo sam se nad njom I stavio joj ruke oko glave, oslonivši se na laktove. Zaboga, koliko je želim...

− Da li si sto posto sigurna? Posle nema kajanja.

− Sigurna sam... Oslobodi me...- ušao sam u nju. Vrisnula je. Ja to iskoristim I ubacim jezik u njena usta. Igramo borbu jezicima. Pomeram se u njoj dok je I dalje ljubim. Usklađuje ritam s mojim. Nakon nekoliko minuta, koči se ispod mene... Kriknula je kad ju je orgazam savladao. Sam pogled na njeno lice je naterao I mene da sršim. Svu spermu sam prosuo u nju. Definitivno, ovo je najbolji seks koji sam imao u životu.

Izvukao sam se iz nje I poljubio joj čelo. Okice su se caklile kao da je na nekim drogama, no, nije. Za sve sam zaslužan ja.

− Umorna si, zar ne? − upitam legajući pored; na desnu stranu.

− Da, mnogo. − pokrio sam nas jorganom. Stresla se od hladnoće. Okrećem se na bok I prilvačim je sebi. Grlim je rukama da bi se osećala sigurno. Ubrzo, ravnomerno je disala. Zaspala je. BOŽE, HVALA TI NA OVOM POKLONU!

***

Kad ljubav hoće govoriti, razum mora ćutati. Jer se samo srcem može osećati, a razum uvek tu smeta. Ona je tu pored mene I želim da tako ostane. Prija mi toplina tela koju ona prouzrokuje dok smo zajedno. Ljubav se ne može opisati rečima već delima.

Pokušavam da napipam njeno telo, ali samo opipavam hladan čaršav. Naglo otvaram očne kapke I primećujem udubljenje. Gde je Valerija? Skaćem sa kreveta I oko kukova, obavijam čaršav.

− Valerija? − viknem njeno ime, no, ne odaziva se. Krenem da je tražim po stanu. Uđem u dnevnu. Njene haljine nema ni štikli.

− Valerija? Malena? Javi se! − krajićkom oka primetim na drvenom stolu presavijen papir. Podignem desnu obrvu I brzim koracima, dođem do stola I uzmem papir u ruke. Vraćam ga u normalu. Valerijin čitki potpis me je naterao da zaplaćem. Ne verujem. Ona se sa mnom šali. A zatim, da bih shvatio o čemu se radi, pročitam ga naglas.

Jedan tvoj pogled bio je dovoljan da te zapazim, dodir da se zaljubim I samo jedan poljubac da te više nikada ne zaboravim. Čuvaj me u uglu srca. Neka ti moje misli ne remete ni jedan trenutak života, a voli me tek toliko da znam da ti je do mene stalo. Nemoj me osuđivati; dosta mi je da me ljudi osuđuju iako ne znaju moju stranu priče. Svako čini greške zbog kojih se kaje ili zbog kojih će se kajati. Ja nisam sigurna da li je dobro ovo što radim. Mogu ti samo reći da ću biti dovoljno blizu da me voliš, a dovoljno daleko da me mrziš. Niko ne bira svoj put. Sudbina čoveku nametne stvari I on od nje ne može pobeći.

Hvala ti za sve, Aleksa.

Uvek ću te voleti...

Valerija.

Ne, ovo nije moguće! Stežem papir u ruci I pesnicama udarim o sto. Šake su mi zavibrirale. Napustila me je I to mi je haralo mislima.

-Ne brini se, Valerija. Naći ću te. I kada te nađem, zažalićeš što si me upoznala!- procedim kroz zube odlazeći u sobu. Moja potera može da počne.

NASTAVIĆE SE