Neymar P.O.V.
Nisam mogao celu noc da spavam,sve vreme sam mislio da treba da zaprosim tu klinku.Pa ja je ni poznajem.Shvatam da za moju karijeru nije dobro da mjenjam devojke,ali posle Brune nisam upoznao onu pravu.Jako mi nedostaje,ali ne volim je vise.I ne razumem zasto moji roditelji misle da je ovo najbolje resenje...
"Tata,ali ja..kako ovo da uradimm?"
"Smiri se sine,znas dobro da je ovo za tvoje dobro"
"Da ali,nevinu devojku uplicemo u ovu pricu,mislim nije u redu da joj unistimo zivot samo zbog mog ugleda" odgovorio sam tuzno
"Neces joj unistiti zivot,ona nije zaljubljena,nema decka.Pametna je i jako lepa.Sto je najbolje jako voli modu tako da je ujedno i jako zgodna.Znam da ces se zaljubiti cim je vidis.Ona ludi za novcem i fudbalerima,neces imati nikakvih problema"
"Nadam se,jer nikako ne bih da unistim zivot nekoj devojci koja ni mravu ne bi naudila"
"Smiri se,bice sve uredu.Sada idemo,vreme je.Nije Madrid odmah pored Barcelone,jos cemo zakasniti"
I tako sam ja sa svojom porodicom krenuo u vilu Remingtonovih.Da preskocimo putovanje,jer je bilo jako dosadno.Ustvari sve vreme sam razmisljao kakva li je ..sigurno je neka razmazena devojka..
"Ohh dobro nam dosli" pozdravila nas je neka gospodja verovatno mama od moje verenice
Unutra je sve sijalo kao da je sve bilo napravljeno od dijamanta..
"Jako nam je drago sto ste mogli da dodjete.Nadine,Neymare tako sam srecna,sto ce nam deca biti zajedno"
"Jos samo Rafaelli da nadjemo pravog momka" pogledao ju je od moje verenice tata
"Hhaha ni u ludilu" sapnula mi je Raf na uvo
"Nego,gdje je vasa kcerka?" upitala ih je
"Molim vas sedite za sto"
"Pravi se da me nije ni cula,sigurno je neka ruzna.Ima da ti ugled odmah opadne kada te vide negde sa njom" nasmejala se
"Mislis?" uzvratio sam osmeh
Seli smo za sto,nasi roditelji su pricali.Nisu mogli ni da zastanu..
"Gdje vam je kcerka?"upitao ih je moj Tata
"Dejvide,molim te reci tvojoj mezimici da ne drami i nek sidje dole"
"Ali,Melani ona nije gore u svojoj sobi,rekla je da ce kasniti"odgovorio je Dejvid /Samanthin otac/
"Uredu,nema veze.Sacekacemo je" ogovorio je moj tata
Ali Melani /S.mama/ nije mogla da se zaustavi,pocela je da vice na sluskinju da je sto pre pronadje.
"Svaki put me samo iznervira,zna da mora da bude ovde a ona kasni" vikala je
"Jako mi je zao Neymare,stvarno.Dosao si da je zaprosis a ona se tako ponasa"
"Nema veze mogu da je sacekam" odgovorio sam
"Ne moras ovde sam" cuo sam jedan nezan zenski glas
"Kceri,lepotice moja.Dodji.Vec smo se zabrinuli za tebe" smejala se Melani
Nikada do sada nisam video lepsu devojku od nje,bila je prelepa.Blistala je,iako su joj oci bile crvene.ipak je jaka neznost dopirala iz njih.Na trenutak sam se izgubio u njenoj lepoti.Hteo sam da je pozdravim i pruzio sam ruku...Ona me nije ni pogledala..Cak mi se nije ni nasmejala...Zar je to ta devojka koja ludi za nogometasima?Ne verujem,ali vidim da je nekulturna i razmazena.Pogledala je prema svojim roditeljima i sela za sto.
