35.dio Da li je ovo kraj?

2.1K 74 24
                                    

         ~ Svakoj sreci presudi neko treci-T.B. ~

Blagi povetarac,zvuk morskih talasa.Po tjelu pesak i zagrljaj voljene osobe,postoji li lepse budjenje?Pa iskreno da vam kazem ne vjerujem da postoji.

"Ney.." tiho sam ga dozvala ostavljajuci poljubac na njegovim usnama

"Hmm?" promrmljao je

"Budi se spavalice moja"

"Budan sam" odgovorio mi je sa ogromnim osmehom

"Trebalo bi da se vratimo nazad na jahtu,ovde moze bilo kada da naidje neki novinar.."

"To nije bitno,neka nas uslikaju.Neka svi vide kako sam ja srecan pored tebe"

"Ali..vidi kako izgledamo,skoro smo goli i imam peska svugde po sebi" napravila sam namrstenu facu

"Meni si najlepsa,ali dobro idemo"

"Cekaj,da ti pomognem"pomogla sam mu da ustane

"Ovaj..dobro si zar ne?" upitala sam ga pomalo zabrinuto

"Jesam malena" odgovorio mi je poljubivsi me u glavu

Nakon nekog vrijemena

"Ja zelim zauvjek da ostanem ovde sa tobom"govorila sam Neymaru,koji me je valjda slusao.Bio je nekako zamisljen,gledao je u daljinu.

"Slusas ti mene?" upitala sam ga

Nije bilo odgovora,i dalje je samo posmatrao more.Kao da ja ni ne postojim pored njega.

"Ney.." spustila sam svoju ruku na njegovo rame

"Hmm?" trgao se iz razmisljanja

"Da li si ti slusao sta sam ti govorila?" upitala sam ga

"Nisam,izvini.."

"Sto brine moju bebu?"

"Mah.."

"Neymare,pogledaj me.Sto te muci?"

"Sve..brinem se sto ako ne budem bio dovoljno dobar na utakmicama,sto ako ne budem nikada vise tako dobro igrao ?"

"I sto cu bez tebe?" upitao me je

"Bez mene?" gledala sam ga zacudjeno

"Da,bez tebe..Ja se posle naseg vjencanja vracam u Barcelonu,pocinju mi treninzi i sve,a ti?"

Gledao me je sa ogromnim bolom u ocima,samo sto nije plakao.A ja?Ja sam samo tako sedela kraj njega,donekle u soku.Nisam znala sto bih sada trebala da kazem.

"Bebo..bices najbolji,jaci nego svi zajedno u tvojoj ekipi.Samo to zapamti..." poljubila sam ga kratko

"A sto se meen tice..ja..."

"Reci mi stogod je.." ispreplitao je nase prste

"Moram da se vratim u Dortmund..ne mogu da ostanem u Spaniji,to bi znacilo da se predajem,da je moja mama i u tome pobedila.."

"Bas moras?" upitao me je sa ogromnim bolom u glasu

"Mili..trudicu se sto prije da odradim sve ispite,da mogu da budem kraj tebe..Samo te molim da se ne ljutis.."

"Ne svidja mi se ideja da kada ustanem ugledam prazan krevet i tako mjesecima.."

"Ni meni..ali sto zelis?Da ponovo moja mama pobedi?Naterala me je da budem sa tobom,dok sam imala 1000 planova sa Marcom,promenila je stavke na onom jebenom papiru,citav moj zivot je upravljala?Zar sada kada mi je jos malo ostalo,trazis od mene da se predam,da se vratim ovde?"

Nikad ne reci nikad! /2014/Where stories live. Discover now