~Vise od daljine boli kada razdvaja blizina..Da li je nasa ljubav dovoljno jaka?Molim te reci mi da jeste..i da me neces zaboraviti..~
”Da li ti shvatas sto znaci to da te sada pustim?”
"To znaci da treba da pustim svoj zivot..gledam kako klizis iz mojih ruku i to me jako boli.."
"Sam,znas sto sada zelim?" upitao me je
"Sto zelis?"
"Zelim da nasa ljubav postane najjaca,toliko da cak i daljina bude ljubomorna na nju."
"Ah...bebo..uspecemo,prezivecemo ovih nepunih 2 meseca"
"Koji se cine kao vecnost.."
Ovo mene ubija...ne mogu ovo da uradim..nedostajace mi i previse,ali sa druge strane ne mogu da dopustim da moja mama upravlja celim mojim zivotom..Moram da idem u Dortmund...pa makar rizikovala da izgubim Neymara..ako ne mozemo da izdrzimo ovo znaci da se ne volimo toliko koliko govorimo..Tako da..neka ovo bude test nase ljubavi..
"Znam.." prosaptala sam i suze su mi skliznule niz lice
"Malena,hey nemoj da places.." nasmejao se
"Daljina ne znaci nista.." pomilovao me je po licu
"Nista.." nisam imala snage bilo sto da mu kazem,ne sada..sada sam previse ranjiva..Ubija me pomisao da cu za par sati biti daleko od njega..
________________
Sedala sam i pokusavala sam nesto da pojedem,ali nisam bila gladna..uopste..
"Gospodjice pojedite nesto,put je dug do Dortmunda,nemojte da budete gladni"
"Necu biti Karmen,ne brini se.." odgovorili sam tuzno,nije mi sada nikako do toga da li cu jesti ili ne..
"Nemojte biti tuzni,brzo ce to proci.."
"Nadam se da hoce.." odgovorila sam izvadivsi svoj mobitel iz dzepa
17:26..mislim da je vreme da krenemo...
"Gde je Neymar?" upitala sam je
"Mislim da je otisao gore,valjda u svoju sobu"
"Okej.." rekla sam te krenula gore.
Stala sam u vratima i gledala sam ga kako se oblaci..Pa naravno..ne moze onako seljacki obuceno da isprati svoju devojku..Nasmejala sam se,nisam mogla da izdrzim on me uvek oraspolozi..
"Uf uff lep sii" zezala sam ga
"Hey,jesam a?" upitao me je
"Mhm.." odgovororila sam
"Vreme je?"
"Ooo da jeste,zato sam i dosla gore.."
"Sto se mene tice mozemo da idemo"
"Ako moramo.." promrmljala sam
"Poker.."zagrlila sam ga
"Cuvaj mi Neymara.."
"Gospodjice srecan put"
"Hvala Karmen" zagrlila sam je
Hjoj..ne idem zauvek,ustvari nadam se da ne idem zauvek..Hocu jos da se vratim u Barcelonu..hocu zbog Neymara..Kada se setim kako sam pre par meseci bila nervozna sto mi je Neymar naredio da dodjem ovde...a sada..srce mi se cepa..Ne zelim da odem..
Celim putem sve do aerodroma je vladala tisina..Svremena na vreme sam pogledala Neymara a on je uvek imao istu tu tuznu facu..Kao da ce u ovom trenutku da zaplace..Kao da je izgubio svu nadu..
