Neymar P.O.V.
"Shvatas li ti uopste kako je sutrasnji dan vazan?" upitala me je Sam pomalo nervozno
"Shvatam ljubavi..ali pokusaj da se smiris.."
"Ne mogu..sve vreme mi se mota ono sto se desilo prosle godine.."
"To je proslo,ne mora ponovo da se desi..bice sve uredu.." pokusavao sam da je smirim.Mazio sam joj kosu dok je sedela u mom krilu,nadao sam se da ce joj to pomoci.
"Da,znam..ali ipak maleni strah postoji u meni.."
"Veruj mi..sutra ce sve biti savrseno..Ne bih nikada dozvolio da se nesto lose desi na sutrasnji dan.."
"Bebo moja.." nezno me je poljubila
"Meni je samo glupo sto ne mogu da te uopste vidim sutra..sve do vencanja..bezveze.."
"Izdrzaces mili.." nasmesila sam se
"To ti mislis,ima da poludim...nedostajaces mi u svakom trenutku.."
"I ti meni,ali to je samo par sati.."
"Da,znam..ali to ipak boli..Nego..ono sto posle toga dolazi je najbolje.."
"Ima da te mazim po ceo dan.."
"Hah,verujem da hoces...bicemo srecni zar ne?" upitala me je
"Naravno da hocemo,volimo se...to moze bilo koga da usreci.."
"Upravu si.." zagrlila me je snazno i osetio sam kako ubrzano dise.Znao sam da joj nije lako,mislim ne u tom smislu da ne zeli da se uda za mene,pa da joj je tesko.Vec..oprasta se od svoje mladosti,sa samo 23 godine..To je za danasnje vreme,cudo.Postaje moja zena,to nije nikako svejedno..Nije lako biti sve vreme u centru paznje svih tih novinara,sva sreca pa je ona vec imala dosta iskustva,inace da je neka obicna devojka mozda bi vec izludela.Ali ne ona je sve sem obicne cure,ona je moja malena..
Obecao sam joj da necu zahtevati da budem otac,sve do onog trenutka kada ona bude spremna,i naravno kada zavrsi sve vezano za skolu..Ali to ce biti tek sledece godine..Kako ja da cekam toliko dugo?Zelim da drzim njenu,nasu bebu u svom narucju..Nesveno sam poceo da joj mazim stomak.
"Sta je bilo?" upitala me je zacudjeno i ja sam tada shvatio sta sam ja zapravo malopre uradio.
"Samo zamisljam nase dete..upravo tu.." ponovo sam je pomilovao po stomaku
"Neymare...ja.."
"Shh..ne brini se..razumem sve."
"Ti si najbolji decko na ovome svetu..znas to zar ne?"govorila mi je dok je polako prelazila prstima po mojoj kosi.
"Sada znam.." odgovorio sam joj,ljubeci je.
Pogledao sam svoj mobitel i shvatio sam da moram da krenem.
"Malena..moram da idem,onda do sutra?" poljubio sam je
"Vidimo se sutra beboo" zagrlila me je
"Volim te nemoj to da zaboravis.."
"I ja tebe bebo moja.." odgoovrila je te sam je krenuo prema izlazu.
Samantha P.O.V.
"Hey malaaa" skocile su na mene Raf i Lucy
"Caoo caooo" pozdravila sam ih
"Donele smo ti gumene bombone,mallo da se oraspolozis.."
"Hah ne mogu ja nista,previse sam srecna i nervozna i hjoj 100 emocija se pomesalo u meni"
"Samo smireno,sve smo sredili bas kao sto si ti zelala,sve ce biti savrseno.." rekla je Lucy
"Upravo tako,a moj brat..pa on ima uvek nesto da odvali,tako da neces ni primetiti da si nervozna.."
