~Livin la vida loca..R.M.~
Samantha P.O.V.
"Izvolite gospodjo Santos.." otvorio je vrata od sobe i pokazao rukom da udjem
"Hvala gospodine Santos.." nasalila sam se te usla
Usta su mi u tom trenutku ostala otvorena..skroz otvorena..
"Ovo si uradio zbog mene?" upitala sam ga nesigurno
Sve je tako izgledalo romanticno.U sobi je sve bilo belo,pa posto su svuda bile svece,to je tako energicno izgledalo.Dok je laticama bio obelezen put do kreveta.Zatim je i na krevetu bilo rasuto puno latica ruza u obliku srca.Prosto sam stojala u soku.Nisam mogla da poverujem da je istina ovo sto vidim.Prosto nisam.Sve je bilo tako savrseno..Mislim ceo dan je bio savrsen,ali jos i ovo..Prelep poklon...
"Naravno.." zagrlio me je sa ledja i poljubio u rame.
"Ljubavi..ja..ne znam sta da kazem.."
"Ono sto mislis?" blago se nasmejao
"Pa..ostala sam bez reci..ovo je neopisivo lepo.."
"Zelim da uvek ostanes ovako bez reci..i da se uvek ovako smejes kao sto sada cinis.."
"Dokle god si ti pored mene..nece biti tesko da uradim ovo sto zelis od mene.." zagrlila sam ga najjace sto sam mogla.Ne zelim da ispustam ovog decka iz svojih ruku,nikada.
"Sta kazes na jedno zajednicko kupanje?" upitao me je a ja sam se odmakla od njega da bih mogla da ga gledam u oci.
"M-moze.." zamucala sam ...Dobro jeste,on je moj muz..Ali hjoj..onako samo gola da budem sa njim u kadi..aaaaa..to mi je nekako cudno..uvrnuto...nekako se stidim..stidim se svog tela..
"Cekam te.." poljubio me je u celo i krenuo prema kupaonici.Dok je u ruci drzao dve case i sampanjac.
Cekas me...ma divno...a da ja pobegnem?A ne,ne mogu..zakljucao je vrata..A da izadjem kroz prozor?Hmm da to je dobra ideja..Lupila sam samo sebe u glavu..Samantha.ti si udata zena a lupas gluposti kao neko malo dete..Idi tamo...nemoj da izigravas nevinu devojcicu.
"Samantha dolazis?" zacula sam Neymarov glas kako vice iz kupaonice
"Da" viknula sam
"Da li sam nesto krivo uradio?" upitao me je zabrinuto kada sam usla u kupaonicu
"Ne.." odgovorila sam kratko,da ne bi primetio moju zabrinutost u glasu
"Aha.." promrmljao je,te skinuo majcu,zatim hlace.A ja sam se sledila..
"Mene ne mozes da lazes..vidim da nesto nije uredu.." pogledao me je pomalo tuzno..
Ali sto je meni?Zasto ovo radim?On je decko kome mogu da verujem..Zasto mu sada unistavam lepe trenutke?zasto ga teram da misli da nesto nije dobro uradio?Zasto mozda pokrecem svadju izmedju nas?Nepoverenje?
"Dobro...recicu ti..stidim se..ovoga.." pokazala sam na svoje telo i skrenula sam pogled ka podu
"Malena.." spustio je ruku na moju bradu i lagano je podigao.Toliko da sam ga ponovo gledala u oci.
"Volim te.." rekao je nekako srecno.Nisam znala sto se desava.Mislim da se to moglo primetiti i na mom licu.
"Volim..kada si tako slatka..Volim to sto si stidljiva..sto nisi kao druge cure..vec posebna na svoj nacin..volim tebe..bas takvu kakva si.." gledala sam ga i dalje u soku.Cime sam ja zasluzila ovakvog decka?Cime?
Shvatila sam..zapravo da nemam cega da se bojim..Pa on mene voli svakako.Nema potrebe da imam tremu zbog nekih gluposti.
"Jesi za sampanjac?" upitao me je
