~Nekada ljubav srce vodi do dna,svremenom lakse mi ne postaje u trenu do sna najvise mi nedostaje.Ako je ikada sretnes,prijatelju usne k’o tresnje,oci biserne samo pozdravi je i reci za mene.
Nek se raduje i sa srecom neka joj je, neka ne brine za mene prekasno je.Nek se raduje, do neba sam je volio,vjeruj nisam je nikada prebolio.
Nekim pticama i let je pad zauvijek moja ona ostaje, kada probudim se najvise mi nedostaje.Nemam zraka od kada sam bez nje,jer svaki dah je bila tjelu molim te prijatelju reci joj sve.Ostaje u meni njen trag zauvijek.B.N.T.C.~
Da li postoji gori osecaj od tog da te niko ne voli?Da li postoji?Verujte mi,ne postoji.Upravo sam stigla u Barcelonu i Neymaru je bilo tesko i da me samo pozove da pita da li sam stigla...Ovo sam ocekivala od bilo koga,ali ne i od njega..Zasto sam pomislila da ce sve biti kao prvi put?Zasto?Secam se kako je bio divan prema meni..A sada cista suprotnost..prosto ga ne prepoznajem..
Pozvala sam taxi,te zamolila vozaca da me odveze do adrese koju mi je Neymar poslao.
"Taj deo grada je malo napusteniji,tamo zive uglavnom neki imucniji ljudi.." rekao mi je vozac
"Da,znam.Ali ja tamo moram da idem" odgovorila sam uz osmeh
"Uredu,samo posto je vec 9 sati uvece,ne bih volio da vam se nesto desi"
"Nece ne birinite se"
Nakon malo duze voznje,smo najzad stigli.Izvadila sam kofere,te se uputila ka ulazu.Pozvonila sam,valjda ovde ima nekoga...necu valjda da provedem noc napolju..hjoj,kako je Neymar kreten..razumem da me mrzi..ali..nema ali ustvari kada nekog mrzis onda se ne bavis sa tom osobom.
"Gospodjice Samantha.." pozdravila me je Karmen malo glasnije
"Bok,bok" zagrlila sam je te jedva usla,koferi su bili preteski.
"Najzad ste stigli,vec sam pomislila da se nesto desilo"
"Ne,nije.." odgovorila sam uz maleni osmeh
"Da li ste mozda gladni ili?" upitala me je
"Nisam,ne treba mi nista"
Cula sam razgovor valjda iz dnevne sobe,te sam usla u tu prostoriju.Ugledala sam Neymarovog tatu,Raf i Brunu.Ma divno..
"Dobro vece.." jedva sam uspela da izgovorim,doslo mi je da na licu mjesta zadavim Brunu.Znaci istina je ono sto mi je James rekao...
"Stigla siiii" skocila je na meene Raf
"Kako je prosao let?" upitao me je Neymar Sr.
"Veoma dobro.." odgovorila sam
"Mene neces ni da pozdravis?" upitala me je Bruna
"Mislim da to nije potrebno.." odgovorila sam iznervirano..zadavicu je majkemi..nece doziveti jutro..otrovacu je..koza...
"Ali je deo kulture"
"Molim te nemoj ti meni da pametujes.." odgovorila sam
"Gospodjice.." zacula sam glas od Karmen,sudeci po glasu rekla bih da je stajala iza mene
"I ovaj malisan zeli da vas vidi.." na njene rijeci sam se okrenula i ugledala mog malenog Cobija.
"Hjoj lepi moj..." primila sam ga u narucje.moje maleno kuce.
Kada ga pogledas,zamisli da sam to ja..zamisli da sam ja Cobi i da te vjerno cuvam...Sjetila sam se Neymarovih rijeci..To mi je rekao kada mi ga je dao...
"Sjetio se.." tiho sam isputila rijeci kroz moja usta
"Cuvala sam ga kao svoje oci,kada ga je Neymar juce dovezao iz Brazila..bojala sam se jako da se nesto ne desi sa njim.."
