Evo me ovde u hodniku mog fakulteta hodam gore dole.Cekam da se direktor najzad pojavi..Odnednom otvaraju se neka velika vrata i izlazi neka zena.
"Mozete da udjete" govori mi besno
"Hvala.." odgvoram te ulazim
"Gospodjice Remington,molim vas sedite"
Dobro ovo je malo uvrnuto od toliko ucenika on je bas zapamtio moje ime?
"Primio sam poziv od vase majke..divna zena inace,vidi se na koga ste tako lepi"
"Hvala vam.." odgvorila sam u soku,znaci moja mama i ovde ima kontakta?Pa naravno zasto sam ja mislila,da ona negdje nece biti upletena.
"Izvinite ako sam vas malopre uvredio,ali cisto i dalje ne mogu da poverujem da ste vec udata zena,mislio sam da cete te planove ostaviti za kasnije,negde posle fakulteta.Tako da sam trebao da vas nazovem gospodjo Santos.."
Gospodjo Santos..hmmm..Nasmejala sam se kao neka budala,pa sto cu?Kada cujem njegovo ime ja ludim,jos kada je to ime i moje..pa jos veca sreca me uhvati.
"Ne brinite se zbog toga,pa duga je to prica."
"Naravno,nisam hteo ni da se mesam u vas zivot.Nego da predjemo na stvar zbog cega ste ovde"
"Naravno,recite"
"Vasa majka je izrazila zelju da vi napustite casove,zbog toga da mozete da budete pored muza.Ustvari da prestanete sa skolovanjem"
"Ne,to nikako nije moguce.."
"I ja sam tako mislio i tu misao sam izrazio i vasoj majci.Ona se onda slozila u to da nastavite sa ucenjem ali u Barceloni,a ovde samo da dodjete da polazete ispite.Nesto u smislu kao da ste privatni ucenik"
"Hvala vam,licno da vam kazem i meni se ta misao motala po glavi.To sam i ja htela da vam predlozim.Ali samo sto bih ja volela malo to da ubrzam i da vise ispita odradim odjendnom"
"Ako ste u mogucnosti,rado cemo to uciniti za vas"
"Hvala vam,onda do sledeceg vidjenja"
"Drago mi je sto sam vas video,do sledeceg vidjenja"
Dobro ovo nije lose proslo,ali se vidi da je mojoj mami bolje.Odmah cim je izasla iz bolnice sredjuje moj zivot..Aaaahh..no dobro sada imam vaznijih poslova,naprimer da nadjem Deboru.
Pozvala sam taxi te se odvezla do njenog stana.
Bas kada sam krenula da pozvonim zazvonio mi je mobitel.
"Hey.." viknula sam od srece
"Bok Sam,samo te zovem da pitam da li je sve okej tamo?" upitao me je James
"Ohh da jeste,sredjujem sve sto ima da se sredi"
"Drago mi je zbog toga,samo me jedna stvar zanima.."
"Sto nije uredu?Zasto zvucis tako zabrinuto?"
"Ne pitaj odakle znam,i ne izvor nisu novinari..ali da li ti planiras da zivis pod istim krovom sa Brunom?"
"Sa Brunom?zar je ona stvarno sa Neymarom?" upitala sam ga
"Ne znam,ne zelim da sudim na osnovu onoga sto znam.."
"Mislila sam da samo novinari preteruju..mislila sam da osjeca nesto prema meni..."
"Nemoj da brzas stvari,pitaj ga..ja sam samo hteo da te upozorim"
"Hvala ti James..ne znam sto bih bez tebe" blago sam se nasmesila
"Ko zna..ali hajde idi radi sto si pocela"
