Nastavak je trebao da bude uvece,ali iz nekih razloga nece biti tako :) Zato sam resila da postavim ovako kako je sada napisano,nije napisano sve sto sam htela,ali dobro nema veze :DD
Bas kada sam pomislila da ce nesto malo brze ici,shvatila sam da gresim.Zasto bi doktori pozurili da pregledaju Neymara?Zasto?Kada lepo mogu sve na tanane,kao da imamo sve vrijeme ovoga svjeta.Kao da Neymaru ne fali nista,kao da on skoro ne vristi od bolova.
Nervozno sam hodala ispred sobe,da ponovo.Ponovo nesto ceprkaju unutra a ja ne znam sto.Plakaala sam i previse,ali nisam htela da zaustavljam suze.Prosto nisam imala snage za to.
"Gospodjice,gotovi su rezultati"trgao me je iz razmisljanje glas doktora
"Da,recite mi molim vas sve." brzo sam odgovorila,obrisavsi i poslednju suzu sa mog lica
"Nazalost,imam jednu losu i jednu dobru vjest"
"Recite mi losu molim vas prvo.." rekla sam tiho
"Izgleda da je gospodinu napukao treci kraljezak.Sto znaci da.."
"Jebeno znam sto to znaci..recite mi molim vas da li ce ostati ne..." nisam mogla da nastavim sa mojim pitanjem,prosto nisam mogla.Nazalost,oduvek me je zanimala i medicina,i shvatala sam koliko je opasno to sto govori.
"To je dobra vjest,uspeo je da se spase,bice uredu uskoro.Ali imace jos nekoliko dana ogromne bolove,i naravno morace dobro da se pazi.Jos jedna takva povreda na tom mjestu i ne znam sto ce biti"
"Mogu li da ga vidim?" upitala sam
"Da,naravno.Da li su mozda stigli ostali clanovi porodice?"
"Nisu.."
"Uredu,da li zelite da im ja saopstim vjesti?Posto predpostavljam da se vi ne zelite odvaljati od njega.."
"Bila bih vam zahvalna.." rekla sam tiho
Sela sam tamo na neku stolicu.Pa kako sada ja njemu da kazem da mora da miruje?Kako?Ohh..jebeno mrzim sebe..Osecam se nekako krivom..ni ja sama ne znam..No,dobro Sam..Sada ti treba uloga ovoga sveta,sada treba da odglumis da ti imas snage.Da si ti jaka.Lagano sam otvorila vrata,jer sam mislila da spava.
"Sam..bar mi ti reci kakvo je stanje.." tiho mi je rekao pogledavsi prema meni
"Bebo.." sjela sam pored njega na onaj krevet,prosto da vam kazem gadim ga se,mislim tog kreveta.to je nesto najodvratnije,lici mi na sam zatvor,na samu bolest.
"Reci bilo sto da je.."
"Obecaj mi prvo da ces slusati doktora stogod ti bude rekao,da ces se cuvati i da se neces jako uzrujavati.."
"Govori" viknuo je na mene,zbog cega sam se ja bukvalno protresla,jer sam se uplasila.Malo sam se samo odmakla od njega.
"Izvini..samo sam jako nervozan..uzasno me boli sve.." pogledao me je sa ogromnom tugom u ocima
"Ne moras se izvinjavati,vjerujem da te jako boli..." pomilovala sam ga po licu
"Jedva cekam da se ova nocna mora zavrsi i da ponovo vidim tvoj predivan osmeh.." nezno sam ga poljubila
"Obecajem,hajde reci mi..ubija me ova neizvesnot.."
"Situacija je delimicno dobra..nisi bas u najbolje stanju,naprotiv napukao ti je treci kraljezak.." rekla sam slabasnim glasom dok su mi suze padale niz lice
"Hey smiri se..."uhvatio me je za ruku.Mogu da kazem da mi je prijao njegov dodir,nekkao me je smirivao.
"I umalo da ostanes nepokretan.." jos vise sam pocela da placem
