~Ljubav je samo rijec i nista vise,ljubav se uvjek isto cita i pise.Ruka u ruci je vec nesto drugo i sapat njezinih rijeci uz kapi kise.Ljubav je samo rijec i nista vise,obicna slova svakog lista papira,tajna i strepnja su vec nesto drugo,to je i prvo pismo sto rijeci bira,ljubav je samo rijec i nista vise...
Ponekad je samo pogled uzrok bezbroj budnih noci,uzalud se nekad moli,to je ljubav,to se voli i kad oci suze vlaze i nevjesto kad se laze ili kada tjelo boli,to je ljubav to se voli..Z.C.~
2 mjeseca kasnije - 02.12.2014
"Tata,sigurno nema potrebe da dodjem u Madrid?" upitala sam zabrinuto
"Nema potrebe,tvojoj mami je vec puno bolje.Samo ti vredno uci i nemoj se brinuti" odgovorio mi je
"Dobro,ali me zovi ako se nesto desi"
"Naravno da hocu duso"
Hjoj..ne mozete da zamislite kako se brinem.Mojoj mami je pozlilo pre neki dan i sada ne mogu nikako da se smirim.Lepo je rekao doktor da se ne nervira,ali ona uporno samo o necemu razmislja...
Ahhh pravoo..ko se sada da uci uopste??Koga sada zanima ko moze da radi?Koji je zakon u nasoj drzavi?Nikako ne mogu sada o tome da razmisljam..Nikako...Dok sam se tako nasred sobe svadjala sa knjigom,zavibrirao mi je mobitel.
Hmm nova poruka.
James:Sto se radi mala?♥
Sam:Evo pokusavam da ucim,ali ne ide :( ti? ♥
James:Cekam da otvoris vrata od tvog stana :$$ ♥
O cemu ovaj?Polako sam krenula ka vratima.Zasto bih ih otvorila?Nista ja ne kuzim..Otvorila sam vrata i ugledala njega.
"Caoo mala"
"Heyy" skocila sam mu u zagrljaj
"Dosao sam da vidim kako si" nasmejao se
"Ajoj..ne mogu da vjerujem..Divan sii..jooj.." ponovo sam ga zagrila,aaa dusa.Dosao je da me vidi.Kako je on ustvari pazljiv.
"Znam da sam neodoljiv ali,nemoj da me udavis" odmakla sam se polako od njega
"Izvini..samo si me jako iznenadio"
"Nadam se pozitivnooo"
"Naravno da da,udji inace" pokvukla sam ga za ruku
"Bas ti je lep stan" rekao mi je
"A hvala,hoces nesto popiti ili pojesti?"
"Mozda kasnije,sada je sve okej" nasmesio se,hjoj kako mi je samo nedostajao.Taj osmeh..Boze...
"Uredu..i kako si?Sto ima novo?"
"Pa ja i ti svaki dan pricamo preko neke drustvene mreze tako da vjerujem da znas cak i sto sam radio i prije nekoliko sati"
"Hahah a da upravu si" sjela sam pored njega
"Meni vise zanima..kako si?"
"Pa ne znam..." osjetila sam kako mi se James sve vise i vise priblizava,bio mi je skroz blizu.Gledao me je pravo u oci.
"Mozemo to da proverimo.." odgovorio mi je te spojio nase usne.Dobro,ovo nisam ocekivala..Nisam...Nisam mogla da odolim,prepustila sam se poljubcu.Ali kroz mene je prosla neka jeza,neki cudan neopisiv osecaj..Zbog cega sam se odmakla od njegovih usaana.I zacula sam rijeci koje nisam htela da cujem.
"Svidjas mi se i previse.."tiho mi je rekao.Osjecala sam se kao neki kip.Nisam znala sto da radim ili sto da kazem.Samo sam ustala sa kreveta.
"Ja..ne znam sto da ti kazem.."
