UZMI ME (TREĆI DEO TRILOGIJE) ŠTAMPANA

2. POGLAVLJE

... Valerija ...

− Odlučeno je da se prvo suđenje održi 20. marta 2019. godine u 13h 30min. Nedolazak će se smatrati krivičnim delom, pa će tužena da ostane u zatvoru sve do konačnog suđenja... − noćna mora se ponavlja. Samo što je ova gora nego ona prošla. U dubini duše, nadala sam se da će Olivera umreti, no, razum je govorio drugačije.

Stolica me je počela žuljati od dugog sedenja. Treba mi vazduha, ali, ne smem napolje. Ne posle svega. Strah me je izaći na ulicu i suočiti se sa svime. Aleksa je bio u pravu. Ja ovo ne mogu podneti.

− Valerija? − trgnu me iz misli glas sekretarice.

− Molim?

− Jesi li dobro? − upita me. Podigla sam pogled ka njoj i slabašno se osmehnula.

− Biću.

− Sigurno? − sklopim oči.

− Sigurno. Donesi mi papire sa današnjeg sastanka. I da, javi Andrijani da se sastanak pomera za većeras. Treba mi piće. − klimnula je glavom znajući istinu o onome što se trenutno događa.

− Okej, i meni bi trebalo. Primate li još jednu osobu? − Iva je tip osobe kojoj možeš sve da kažeš jer to neće koristiti u loše svrhe već će zadržati za sebe.

− Zašto postavljaš takvo pitanje? Ideš sa nama! Taman da budemo trio-fantastiko. − izvije usnu u polusmeh te iziđe van. Isprepletala sam prste i dalje razmišljajući o Oliveri i susretu s njom. Neka jeza je prostrujala mojim telom šaljući razne znake mozgu. Ovo mora da prestane. Mora...

Telefon je zazvonio. Podigla sam slušalicu, pročistila grlo i promuklim glasom izgovorila: „Halo." Aleksa je radosno ciknuo i prvi put da sam ga ćula kako... Ćekaj... Šta on u stvari radi?

− Draga... Imam važne vesti za tebe. I odmah ću ti ih reći... Samo, molim te, nemoj da panićiš...

− Imam i ja vesti, ali, čini mi se da nisu dobre kao tvoje.

− Šta se dogodilo? Jesi li dobro? − uplašeno upita. Dođavola! Ja i moj brzopleti jezik!

− Prvo ti.

− Boban se ženi!

− Iva! Šećer i kocku! Šećer i vodu mi donesi!- zbunjeno viknem . Jesam li ga ja dobro čula?

− Hahaha. Ja nisam tako reagovao! Hmmm. Mogu da zamislim tvoju facu.

− Ti mene zajebavaš? Naš Boki se ženi?!

− Naš! Ne znam mu ženu, ali, mislim da se on ne šali. Umalo me je strefio srčani udar! Zvao me je jutros, svašta napričao i rekao mi da hitno dođem! Kakve laži je izgovorio!

− To mu je od brata.

− Okej, sad je dosta. Šta ti je? PMS? Da kupim Milku? − kinem i mislim da ću da povratim.

− Iva je malopre donela pismo. Od suda. Olivera je ubrzala proces.

− Ček, kad je suđenje?

− 20. marta.

− Pa nije pomereno! − cinički se nasmejem.

− Rekao si mi da je u januaru!

− Zabrojao sam se!

− Zabrojao si se?! Aleksa, s ovim se ne treba zajebavati! Od ovog suđenja mi zavisi sloboda! Shvataš li ti u kakvom sam ja položaju trenutno?! Želim da me nema jer ne verujem da ću preživeti da se ponovo vidim sa njom! − izderem se na njega bez obzira što je njegov udeo krivice ovde veoma mali.