... Valerija ...
Da mi je neko rekao da ću imati najsavršenijeg muškarca na svetu, ne bih mu verovala. Odneo me je u naš krevet i pokrio, a ja sam se pretvarala da spavam. Bio je nežan i miran kao da se plašio da će me povrediti.
− Slušaj ti mala loptice u stomaku. Hoćeš li već jednom da izlaziš? Ja ne mogu da čekam toliko dugo da te dodirnem. − osetila sam njegove prste po stomaku. Je l′ on upravo mazi moj stomak?
− Ako si devojčica, pre svega da te upozorim. Tata ima puno pušaka i neće dozvoliti da ti se približi nijedan dečak. ̶ osmehnula sam se.
− A vidi ti to. Neko se pretvara da spava. − dođavola! Otišla mi je maska. Naglo sam počela da se kikoćem jer je golicao moja stopala.
− Nemoj! − prestao je jer sam viknula. Andrijana i Milomir spavaju u prizemlju i ne bi bilo lepo da ih moj vrisak probudi.
− Kako je? − namignuo mi je.
− Dragi, da li ti je nešto upalo u oko, pa trepćeš? − prevrnuo je očima bacajući se pored mene.
− Spavajmo. − kači se sa hormonima i dobićeš ih. Prebacila sam ćebe preko njega i zagrlila ga. On je uhvatio moje prstiće i mazio ih. Ah, obožavam Aleksino masiranje. Posle nekoliko minuta, konačno sam zaspala, srećna što imam njega pored sebe.
***
Život je igra karata. Ruka koja vam ih deli predstavlja sudbinu, način koji igrate je slobodna volja. Pazite šta radite. Posle nema kajanja jer ste izabrali pogrešan put.
Ustala sam rano jer su me jutarnje mučnine probudile. Dušu sam ispovraćala na wc šolji, a Aleksa se smejao dok sam se ja " gušila " u suzama.
− Ostavi nešto i za većeras. − pogledala sam ga popreko.
− Imaš pet sekundi da odeš odavde I doneseš mi slatke vode da se vratim u život. − k'o budala se smejao. Pustila sam vodu i ustala sa poda pošto sam klečala.
− Volim te. − rekao je. Pokazala sam mu srednji prst. Stavio je desnu šaku na srce I glumio iznenađenost.
− Odmah. − zapovedila sam strožijim glasom.
− Vaša reč je za mene zapovest. − naklonio se odlazeći. Bože, za kakvu budalu ću se ja udati.
.. Aleksa ...
Najlepša scena se upavo odigrala ispred mojih očiju. Dobro, osim povraćanja, sve ostalo je bilo pun pogodak.
Smejući se, sišao sam niz stepenice i odmah se uputio u kuhinju. Na brzinu sam napravio dva sendviča, slatku vodu I kafu, pa sam sve to zajedno stavio na poslužaonik. Polako sam se popeo uz stepenice i ušao u sobu. Sedela je na krevetu i masirala glavu. Šta joj je sad?
− Ima li nešto za glavu? − upitala je. Spustio sam poslužaonik na noćni ormarić.
− Hoćeš li da idemo kod doktora za svaki slučaj? − uhvatio sam je za ruku i nežno poljubio.
− Dobro sam. Ne brini. − ubeđivala me je, ali po njenom licu sam znao da laže.
− Valerija... − procedio sam kroz zube. Zašto da trpi? Ako joj nije dobro, bolnica je blizu.
− Marija, gde je? Da li je ustala? − uvek brine za druge, a za sebe ne. Promenićemo to.
− Spava. Ne želim da je probudim. Malena je mnogo umorna. − potvrdno je klimnula glavom.
− Aleksa, za ono što sam rekla u kupatilu... − pomazio sam je po obrazu.
− Hormoni su čudo. Ja stvarno, da sam na tvom mestu, ne bih izdržao. − konačno se nasmejala.
− Spava mi se. − pomerio sam jorgan i ćebe. Legla je i ja sam je pokrio.
− Spavaj onda. Pojedi sendviče i popij vodu. − uzeo sam kafu I na eks je popio. To uopšte nije prijalo mom grlu. Da je bila veća šolja, sada bih ja bio u kupatilu.
− Nisam ti odgovorila. − zbunjeno sam naborao čelo.
-Šta?
− Volim te. − rekla je sramežljivo. Zazvonio mi je telefon, pa sam ga izvadio iz džepa. Velikim slovima je pisalo MIKI.
− Zovi me. Ne ustručavaj se. − okrenula se ka prozoru. Javio sam se izlazeći iz sobe.
− Molim Miki?
− Ugovorio sam sastanak sa Mitrom. Shvatio je hitnost situacije, pa je rekao da svratimo kod njega danas u policiju. Primiće nas. − sišao sam u dnevnu i dohvatio ključeve sa stola. Otkljućao sam spoljna vrata i iskoračio van. Ponovo sam ih zakljućao i krenuo prema autu.
− Super. Gde si? − ušao sam u auto i odmah startovao motor.
− Upravo sam ostavio Anu na fakultetu. Idem u policiju. − ubacio sam u brzinu, dodao gas I ostavio u prašini kuću.
− Za 10 sam tamo. Možda ranije.
− Vozi polako. Iako ga poznajem ne bih mu tražio da te ponovo izbavlja iz zatvora zbog prekoračenja brzine. − prevrnuo sam očima. Nije ni prvi, a ni poslednji put da me uhapse zbog " prekoračenja brzine ". Nisam im ja kriv što ne umeju da voze.
− Rekoh, stižem za 10 minuta. Vidimo se.− spustio sam slušalicu.
Izgleda da mi je danas srećan dan. Na semaforu zeleno svetlo. Zločesto sam se iskezio I dodao gas. Ipak ću za 5 biti tamo.
***
Miki me je čekao oslonjen o haubu. Brzo sam se parkirao i izašao iz auta. Bratski smo se pozdravili i uputili unutra.
− Jesi li siguran za ovo? − upitao sam ga kad smo stali ispred jednih vrata.
− Sto odsto. Svaka pomoć nam je potrebna da bi onu kuju strpali iza rešetaka. − pokucao je. Vrata su bila poluotvorena, pa ih je Miki samo gurnuo.
− Stigli ste. − Mitar je pokazao na fotelje koje su se nalazile ispred njegovog stola. Zauzeli smo položaje dok je Mitar vadio neke papire iz fioke.
− Šta imaš? − direktno sam prešao na stvar. Ne želim više da čekam.
− Sigurno ti je Milomir rekao da je Olivera donosila pitu za Bogdana. Imam doušnika u zatvoru i pre svega, zamolio bih vas da na ovo što kažem, zaboravite. Video je papire. − podigao sam levu obrvu pogledavši u Mikija.
− Kakve papire? − upitao sam zainteresovano.
− Juče smo dobili nalog da pretražimo Bogdanovu ćeliju. Našli smo ovo. − pružio mi je fasciklu. Otvorio sam je i ono što sam poćeo da čitam, zaintrigiralo me je.
− Jebote! − opsujem. Miki me je popreko pogledao, ali od Mitra nisam dobio nikakvu reakciju.
− Da, i ja sam bio u šoku. Milomiru sam obećao da ću posmatrati Jankovića.
− Da li možete da učinite nešto povodom poseta? Da ih nekako zabranite? − to bi mi dalo prednost. Veliku prednost i mogao bih da sredim Oliveru. Polako, ali sigurno.
− Zašto misliš da bih mogao? Papire zadrži. Iskoristi na sudu. Videćemo se 20. marta. Možda i ranije, zavisi. − srediću te Olivera, makar otišao u pakao nakon smrti. Kunem se, uskoro ćeš se pridružiti mužu.
− Hvala, brate. − rukovali smo se... Otišao sam u firmu, a Milomir je ostao sa njim. Konačno sam nabavio papire koji će mi pomoći da Olivera ne ugleda svetlost dana.
YOU ARE READING
UZMI ME (TREĆI DEO TRILOGIJE) ŠTAMPANA
Action" U mom savršenom svetu ti si srećan sa mnom. Kada to zamislim, izgleda božanstveno. Ali ova bajka je samo priča, vidiš? Život je tako nepredvidiv san... Vidiš ja imam tako mnogo ključeva za ova vrata. Osećam se zarobljenom ovde, ali još uv...
