UZMI ME (TREĆI DEO TRILOGIJE) ŠTAMPANA

15. POGLAVLJE

15.

31. decembar, Beograd

Doček Nove godine

23:50h

... Valerija ...

Ovih nedelju dana su bili previše naporni. Aleksa je provodio vreme sa mnom i Marijom koja je već počela da smišlja ime za bebu. Naravno, nagovorio ju je Aleksa. Idiot. Nisam ni treći mesec, a on tera dete da radi njegove prljave poslove.

Aleksa se smeškao što je zaista bilo čudno. Sedeli smo napolju... Nije bilo toliko hladno; jedva snega da je bilo. Uvili su me u tri ćebeta. Pored mene su bili Marija i Aleksa, Isidora i Milica su sedele na ljuljašci, a Boban, Milomir i Andrijana su razgovarali. Interesovao me je njihov razgovor jer se Andrijana kikotala. Šta je toliko smešno?

− Malena... − obratio mi se Aleksa tako da sam odmah pogledala u njega.

− Molim?

− Što si neraspoložena? − upitao je. Zna on vrlo dobro zašto. Milan nije tu; obećao je da će doći.

− Stvarno neće da stigne? − rastužila sam se. Zavolela sam Milana upravo zbog mame. On joj je pomogao da me nađe.

− Videćemo. Nova godina još nije tu.

− Kako nije? Za četiri minuta. − zaprepašćeno pogledam na sat. Kako vreme brzo leti.

− Doći će, ne brini. − isprepletao je svoje prste sa mojim i povukao me da ustanem. Došli smo do Isidore i Milice.

− Jeste li spremni? − Milica je radosno ciknula pitajući.

− Jesmo. Vas troje, dolazite ovamo! − pozvao ih je Aleksa. Trgli su se i prišli su nam. Mara je , sa slatkišima u džepovima, dotrćala do nas.

− Vreme je da brojimo! − javio se Boban. U isto vreme, počeli smo da odrojavamo

− 10... 9... 8... 7... 6... 5... 4... 3... 2... 1... SREĆNAA NOVA GODINA! − izljubili smo se i najednom, vatromet je obasjao nebo. Znači to je razlog njegovog keza. Gledali smo zapanjeno u sve te boje koje su se prelivale jedna u drugu. Jednom rečju, savršeno.

− TRUDNA SAM! − viknula je Andrijana. Okrenuli smo se ka njoj, a ona je držala test za trudnoću u ruci. Skakala sam od sreće!

− MOLIM?! − mama i ja smo viknule u isto vreme.

− ŽENIM SE! − Boban se derao, a Milica se izbečila na nas.

− Šta?! − procedila je kroz zube.

− Mama, objasniću ti sutra. Nemojmo da kvarimo ovo divno veče. − Milica je prekrstila ruke na grudima.

− Želim sad da mi objasniš. Kako to najednom da se ženiš, a roditelje nisi obavestio? − izdrala se na Bobana.

− Eto, mama, ljubav.

− Ljubav, ma je l'? Jesi li planirao da kažeš Milanu i meni to?! − ugrizao je donju usnu. Oklevao je.

− Evo, rekao sam.

− Sram da te bude. Svi su znali sem tvojih roditelja. Kako si mogao da kriješ tako nešto bitno?!

− Dosta Milice! Ostavi mi brata na miru! Nije maloletan! − Aleksa se umešao. Sklopila sam oči i odagnala loše misli koje su mi se pojavile u glavi.

− Ja nisam Milica za tebe! Ja sam ti majka! − pocrveneo je. Nemoj, Aleksa, molim te.

− Ti nisi moja majka! Moja majka je Ekaterina Katja Sergejevič! Je l′ jasno?! − procedio je. Iako ga nije rodila, odgajala ga je. Reci mu! Gukni! Neću da kažem ništa! Napraviću situaciju gorom nego što izgleda.

− Tako znači, Aleksa?

− Tako je, Milice. Moju majku niko ne može da zameni,pa čak ni ti. Boban je odrastao čovek. Neće roditelji da mu pričaju šta da radi. − frknula je kroz nos.

− A polubrat hoće?

− Slušaj, ja znam da te je Milan oženio samo jer si ostala trudna. Nisam glup. Između vas dvoje nema ljubavi. Upravo si ti razlog zašto on većeras nije ovde. − Isidora je odvela Mariju u kuću da ne bi slušala svađu, a kladim se da su je čule i komšije. Milici su se pojavile suze u očima i trčeći je otišla.

− Jesi li morao da je povrediš, Aleksa? A ti, Bobane, jesi li morao sad da joj kažeš? − rekla je Andrijana. Boban je pognuo glavu kao da se stidi.

− Pogrešio sam, izvinjavam se.

− Boki, ne treba meni da se izvinjavaš, već Milanu i Milici. − Ana me je uhvatila podruku i otišle smo u kuću. Momci nisu ni primetili da smo otišle.

Sele smo na trosed. Nisam se ni obradovala kako dolikuje.

− Postaću tetka?

− Da, postaćeš tetka. Desilo se, ali dobro. Završavam sa ispitima, pa ću pauzirati jednu godinu. Nastaviću kad maleni ili malena odraste. − pomazila se po stomaku.

− Srećna sam zbog tebe. − kažem kezeći se.

− Boki mora da se pomri sa roditeljima. Nije trebalo da krije. − iskreno je rekla. Najviše kod nje mi se sviđa iskrenost.

− Srediće to Boki.

− Nadam se, Valerija. Nadam se. − naslonila je glavu na moje rame i posle nekoliko minuta, ravnomerno je disala. Umesto da proslavimo doček Nove godine kako treba, mi smo je dočekali svađajući se. Šteta je što su naši planovi uništeni.