20. mart 2019. Godina
13:00 h
SUĐENJE
...Valerija...
U životu se ovako nisam uplašila. Suđenje je konačno počelo i kao da sam bila na iglama. Nervozno sam cupkala desnom nogom dok su najavljivali sudiju. Kakvu sreću imam! Nevena je opet naš sudija.
Smenjivali su se svedoci, tužitelj i moj advokat. Olivera je likovala iako još uvek nije pobedila. To mi je smetalo. Toliko da sam skočila sa stolice i prekinula ovu farsu od suđenja.
− Dosta! Prestanite da lažete! − oči prisutnih su bile uperene u mene. Napravila sam scenu.
− Kakvo je to ponašanje? Znate li gde se nalazite? − upozorio me je policajac koji nije imao pravo da se meša.
− Ja sam trpela nasilje! Ne ona! Pokušala sam i nju i sebe da ubijem! Ja sam preživela! Ona je završila u komi! A nije platila za sve što mi je učinila. Vi ne znate kakav je osećaj biti maltretiran od osoba koje poznajete ceo život! Ja odlično znam! Ona − uperila sam prst u Oliveru − uzimala bi kaiš i tukla me s njim dok se ne onesvestim, a kad bih se onesvestila, gasila bi cigare po mom telu. Shvatate li da ona ne sme da bude napolju ni u zatvoru?! Njoj je mesto u ludnici! − reči su izlazile iz mojih usta, ali, nakon monologa sam odahnula.
− Dobro, smirite se, molim Vas. − Nevena je pokušavala da smanji tenziju koja se našla u vazduhu. Nije uspela. Štaviše, Aleksa je hrabro ustao.
− Imam dokaze. Ispred vas su, cenjeni sudijo. Proučite ih dobro jer oni upravo potvrđuju zaveru protiv prisutne Valerije Janković. − naglo sam se okrenula ka njemu.O čemu on priča?
− O moj Bože...− rekla je Nevena − Zbog novih dokaza, Valerija Janković je oslobođena svih optužbi, a vi, gospođo Janković, idete u pritvor. Sud će doneti odluku o vašim lažima izrečenim ovde. − policajci su skočili na noge i prišli Oliveri.
− Ali, sudijo, u pitanju je neka greška. − branila se Olivera bezuspešno.
− Platićeš za ovo, Valerija! − metež je nastao. Aleksa me je izvukao napolje iz gužve.
− Šta si uradio? − uhvatila samga za rukav jer mi se zavrtelo u glavi.
− Spasao te. − spretno me je uhvatio u naručje pre nego što sam pala u nesvet.
... Aleksa ...
Osmeh mi je titrao na licu dok sam je spuštao u krevet. Legao sam pored nje i pokrio nas ćebetom. Osvestila se u kolima, ali je ponovo zaspala dok sam vozio.
− Eh moja Valerija... − promrmljao sam ljubeći je u kosu. Nije se ni pomerila. Spava kao top, no, lep je osećaj biti pored voljene osobe.
Zagrlio sam je i ne misleći ni našta, utonuo u san. Našao sam mesto gde pripadam, a ona je našla mesto svog spasa.
YOU ARE READING
UZMI ME (TREĆI DEO TRILOGIJE) ŠTAMPANA
Action" U mom savršenom svetu ti si srećan sa mnom. Kada to zamislim, izgleda božanstveno. Ali ova bajka je samo priča, vidiš? Život je tako nepredvidiv san... Vidiš ja imam tako mnogo ključeva za ova vrata. Osećam se zarobljenom ovde, ali još uv...
