... Aleksa...
Milica ne shvata da je Boban odrastao čovek i da može da radi šta želi. Smučilo mi se da ga smatraju za dete koje ne zna da govori u svoje ime.
Čim su Valerija i Ana otišle u kuću, čestitao sam Bobanu i Milomiru. Zaslužili su.
− Miki, kada ste se odlučili za dete? − znatiželjno sam ga upitao pošto je Ana prićala da ne želi dete dok ne završi fakultet.
− Omaklo nam se. Samo jedanput nismo koristili zaštitu i eto. Desilo se. − smejao sam se u sebi jer bi bilo glupo smejati se naglas.
− Zanimljivo, vrlo zanimljivo. Znači, treba da vodim računa. Ne želim postati ćale ovako mlad. Vama dvojici srećno. − rekao je Boban.
− Vodi koliko hoćeš, ali Kovačevići ne promašavaju metu. − izgovorio sam. Milomir je stavio pesnicu na usne kako bi se suzdržao da ne prasne u smeh.
− Dobro je to znati. Nego šta si uradio sa Oliverom? Jesi li saznao išta? Šta ti je brate? Prebledeo si. − misli su mi na sekund otišle na drugo mesto. Miki me je zabrinuto posmatrao.
− Ništa. Setio sam se nečeg. − počešao sam se po bradi.
− Ne brini. Pobedićete Oliveru. − nadam se da ćemo je pobediti iako ne znam odakle joj dokazi da je Valerija pokušala da je ubije. Potukle su se i obe su pale niz stepenice, ali kako je moguće da Olivera ima to snimljeno?
− Sumnjiva mi je cela situacija. − rekao sam.
− Zašto?
− Bogdan i Olivera su maltretirali Valeriju. Kako je ta gadura uspela da sve okrene u svoju korist? Sigurno imaju nekog u Ministarstvu. − Miki se izbečio na moje reči.
− Sada sve ima smisla.− podigao sam levu obrvu na Milomirove reči prekrstivši ruke na grudima.
− Šta?
− Mitar, moj dobar prijatelj, je pratio Oliveru. Nekoliko puta je posećivala Bogdana. Nosila mu je pitu sa jabukama. − slabašno sam se nasmejao.
− Pitu sa jabukama?Stvarno? Imaš li nešto bolje od toga? − upitao sam.
− Bogdan ne jede pitu sa jabukama. − nervozno sam počeo da cupkam nogom.
− Pređi na suštinu.
− Nešto je švercovala u zatvor pomoću pite. − dobro razmišljanje.
− Da, ali šta? − stavio sam šake na kukove razmišljaljući.
− Saznaćemo pomoću Mitra. Sutra ću ga zvati i kazati mu da moramo pod hitno da se sastanemo. − u jednom dahu je izdeklamao. Da, sutra ćemo sve srediti.
− Mislim da nas žene čekaju. − izgovorio sam − Valjalo bi da se rastajemo.
− U pravu si Aleksa. Milomire, vidimo se. Pozdravljam vas. − Boban se pozdravio sa nama odlazeći.
− Ajmo nas dvojica. − prebacio sam ruku preko Milomirovog vrata i potapšao ga po grudima. Smatrao sam ga za brata jer se dokazao da je zaslužio poverenje od strane nas. Ponaša se prema Andrijani kao da je boginja i siguran sam da će tako biti dok ih smrt ne rastavi.
KAMU SEDANG MEMBACA
UZMI ME (TREĆI DEO TRILOGIJE) ŠTAMPANA
Aksi" U mom savršenom svetu ti si srećan sa mnom. Kada to zamislim, izgleda božanstveno. Ali ova bajka je samo priča, vidiš? Život je tako nepredvidiv san... Vidiš ja imam tako mnogo ključeva za ova vrata. Osećam se zarobljenom ovde, ali još uv...
