... Valerija ...
Čekala sam da ode jer nisam volela da plačem pred njim. Kada je konačno zalupio vratima, sela sam u krilo moje majke. Ona me je ljubila po čelu i mazila po kosi.
− Ljubavi mamina, sve će biti u redu. Nemoj da plačeš. − zagrlila sam je tako jako kao da je nikad više neću videti.
− Ne mogu više, mama. − slane suze, klizile su niz moje obraze i padale su na Isidorinu košulju bele boje.
− Sa svakim suzama, sa svakim bolom, postaješ sve jača. Suza ima svoju dužnost, a to je da čisti teren za osmeh koji dolazi nakon nje. − prstima sam obrisala obraze jecajući.
− Pričaj mi o meni. Kakva sam bila? − frknula je kroz nos. Izgleda da je imala dosta problema sa mnom.
− Nemirna. Mislila sam da si dečak pošto nisam želela da znam pol bebe sve do porođaja... Igrala si fudbal. Šutirala si i šutirala da sam mislila da ću te roditi u sedmom mesecu... Bila si mi ispod srca i tu si ostala i nakon porađaja. Napisala sam ti jedno pismo. Nisam sigurna gde sam ga ostavila... Kada sam te rodila, imala sam osećaj kao da je neko otkinuo deo mene i izbacio van. Nisam mogla da prestanem da te mirišem i ljubim po malenim nožicama i ručicama. Ali, svakoj sreći uvek neko presudi. Uzeli su te i odveli, a meni su rekli da si umrla. Tog dana, umrla sam i ja. Saznala sam da si živa 2014. godine... Pratila sam svaki tvoj korak i tek 2016. odlučila sam da konačno uspostavim kontakt sa tobom. Aleksa i Milan su mi puno pomogli. Milan poznaje Bogdana duže nego ja. U stvari, Milan me je upoznao sa Bogdanom. Bili su poslovni partneri. − zaustavila se, valjda da se priseti prošlosti. Sigurno joj je teško... Valerija, zašto si Isidori postavila to pitanje? Povredićeš je.
− Mama, jesi li dobro? − zabrinuto sam je upitala.
− Jesam. Da Bogdana nisam upoznala, ne bih dobila tebe. − Marija je stojala naspram nas.
− A ja? Za mene nema lubac? − Isidora i ja smo se nasmejale njenoj izjavi.
− Dolazi ovamo, ljubomorko. − rekla sam hvatajući je za ručicu. Nekako smo nas dve stale u Isidorino krilo.
− Otežale ste vas dve. Hoćete li na dijetu? − Mara i ja smo je popreko pogledale. Namignula sam joj i odmah smo skočile na Isidoru i počele da je golicamo.
− Deco! Prestanite! − govorila je smejući se. Naravno da nismo prestale. Štaviše, dohvatila sam jastuk i gađala ih. Zatim sam polako spustila Maju na pod i krenula da trčim.
− Ajde devojke! Hvatajte jastuke! − ugrizla sam usnu. Da, izazivala sam ih. Valja se malo. Shvatile su šta želim, pa su i one uzele jastuke i jurile me.
− Samo to znaš, Valerija? Da bežiš? − kikotala sam se. Samo to znam. Valjda ste dosad navikle da ja bežim, a Aleksa, kao lovac, da me juri.
... Aleksa ...
Milan je sedeo na čelu okruglog stola. Izvukao sam stolicu s njegove desne strane i seo.
− Gde je Boban? − masirao sam vrat.
− Otišao je u apoteku da kupi nešto Valeriji, a posle će da se vidi sa Ivom. Zašto se viđa svaki dan sa njom? − upitao je zainteresovano. Ček... Boban mu nije rekao? Sranje.
− Ne znam, ćale. Što ga nisi pitao? − uzdahnuo je. Sad će da popuje.
− I ti si mi sin. Zadatak sina je da priča ocu šta radi drugi sin. − prevrnuo sam očima odmahujući glavom.
− Ne, oče. Tvoj je zadatak da se raspituješ o drugom sinu lično kod njega, a ne preko posrednika. − šah-mat.
− Milica i ja se brinemo.
− Znači, brinete se što Boban konačno hoće da se skrasi? Oče, psihijatar radi radnim danima od 8h do 15h. Poseti ga. − Bobanova dužnost je bila da im kaže o veridbi. Ne volim da se mešam niti ću se mešati u ove stvari. Imam većih problema.
− Da se skrasi? Čekaj, Boban želi da se oženi sa Ivom? − da mi je pamet brža od jezika, sada bih bio predsednik.
− Kada skupi hrabrost, sve će ti isprićati. Ja do tada, ćutim.
− Aleksa, znaš da ne volim kada skrivate stvari od mene. Pobogu, deca ste mi.
− Da... Tata, ne mogu da ti prićam o Bobanovom životu. Kao što rekoh, kada bude spremam, ispričaće ti sve.
− Dobro... Uvek ste bili tvrdoglavi, ali videćete jednog dana, kada budete imali vašu decu. E tad ću ja vas zajebavati. − cinički se nasmejao ustajući. Jedva čekam taj dan jer ću ti reći da se ne mešaš u moje porodične stvari.
YOU ARE READING
UZMI ME (TREĆI DEO TRILOGIJE) ŠTAMPANA
Action" U mom savršenom svetu ti si srećan sa mnom. Kada to zamislim, izgleda božanstveno. Ali ova bajka je samo priča, vidiš? Život je tako nepredvidiv san... Vidiš ja imam tako mnogo ključeva za ova vrata. Osećam se zarobljenom ovde, ali još uv...
