... Valerija...
− Ne, Aleksa ne zna da idem kod ginekologa, Ana. − ulazim u čekaonicu i odmah sedam na prvo slobodno mesto.
− Valerija, opet kriješ stvari od njega. Zašto to radiš? − uzdahnem gledajući u jednu trudnicu. Bilo je očigledno da je došla na zadnju kontrolu. Stomak joj je bio do zuba.
− Ana, ionako sam nervozna, ne dolivaj ulje na vatru. − pomno sam pratila trudnicu kako ustaje i ulazi u prostoriju. Posle nje, idem ja. Valjda će sve biti u redu.
− Primećujem. Polako samo. Ne kapiram zašto žurite sa bebom. − uopšte ne žurimo sa bebom već je u pitanju nešto sasvim drugo. Počela sam da joj pričam šta me muči otkad živim sa Aleksom.
− Izgubila sam bebu, Ana. Želim se uveriti da je sve u redu i ovo je jedini način da pomognem kako sebi, tako i mom detetu, ako ga budem mogla imati. − težak kamen je pao sa mog srca. Andrijana me razume, donekle, ali dovoljna mi je njena podrška koju mi pruža.
− Valens, sve će biti u redu. Ne treba da brineš iako se slažem sa tvojom odlukom. Proveri, ali ja ti kažem, ni za šta brineš. Odoh, imam ispit. Ljubim te, pa se čujemo.
− Ajde malena. − prekinula je vezu. Odmah sam isključila telefon i ubacila ga u tašnu.
− Kupite ove lekove i pijte ih na vreme. Vidimo se za nedelju dana. Ne brinite se ništa. Carski rez nije opasan. − doktorka je stojala sa onom trudnicom od malopre. Razgovarale su još nekoliko sekundi, potom je trudnica otišla.
− Gospođice Janković, uđite. − ušla sam u prostoriju. Na sekund sam se prestravila. Bila je puna svega i svačega. Ne boj se. Ovo je normalno. Normalno za one koji dolaze ovde stalno.
− Kako ste, Valerija? Zamolila bih vas da legnete na krevet. − skinula sam jaknu i odmah sam legla u krevet. Bio je tvrd i to puno. Posle ovoga, leđa će me boleti.
− Dobro sam.
− Ovo je rutinski pregled. Opustite se, pa da počnemo. − lakše je reči nego uraditi.
Nekoliko minuta joj je trebalo da me od glave do pete pregleda. Nervoza je nestala tek nakon spekuluma. Osetila sam nelagodu čim ga je stavila u mene.
− I kada ću saznati rezultate? − upitala oblačeći jaknu.
− Za sat, gospođice Janković. Možete sačekati ovde. − rekla je odlazeći napolje. Jednog dana, čekanje će me ubiti.
Sat vremena kasnije
Od muke, počela sam da brojim ovce da bih zaspala, ali bezuspešno. Čim sam ustala sa kreveta, doktorka je ušla u prostoriju noseći u desnoj ruci kovertu. Sela je pored mene i uhvatila me za šaku dajući mi do znanja da će sve biti u redu.
− Pročitala sam rezultate i mogu vam, sa sigurnošću reći da je sve u redu. Štaviše, imam i lepe vesti. − hvala Bogu. Andrijana je bila u pravu. Nije trebalo da brinem.
− Čestitam, trudni ste. − zbunjeno se odmaknem od nje.
− Molim? Kako je to moguće?
− Rezultati krvi ne lažu. Trudni ste.
− Ali, ja i dalje dobijam menstruaciju.
− I dalje? To je normalno, pogotovo ako ste imali spontani. Nije trebalo da odmah počnete sa odnosima i planiranjem porodice. Morate voditi računa. Bez napora i najbitnije, bez stresa. Prepisaću vam lekove. Za dodatna pitanja, možete me pozvati. − klimnula sam glavom. Sela je za radni sto i počela da piše recepte. Nažvrkala je i svoj broj telefona.
− Čuvajte se, gospođice Janković. Vidimo se opet. − uzela sam recepte. Rukovale smo se, pa sam, pozdravivši je, izašla napolje. Odlazim kući sa lepim vestima.
YOU ARE READING
UZMI ME (TREĆI DEO TRILOGIJE) ŠTAMPANA
Action" U mom savršenom svetu ti si srećan sa mnom. Kada to zamislim, izgleda božanstveno. Ali ova bajka je samo priča, vidiš? Život je tako nepredvidiv san... Vidiš ja imam tako mnogo ključeva za ova vrata. Osećam se zarobljenom ovde, ali još uv...
