Opako Naopako

10

Poludio sam na čisto. Pomela me ta mala crvenokosa. Nikada prema nikome nisam osjetio toliku privlačnost kao što je osjećam prema njoj.

Pravim se lud i ignoriram sinoćni razvoj događaja. Stvarno sam ispao šupak, ali ne znam što da radim s njom.  Ako me pita reći ću da se ne sijećam ničega, ali kako bih zaboravio te medene usne...

Šećem za njom kao psić, ne pokorno nego s jezikom do poda. Samo mi je pred očima to njeno slasno dupe i duge noge.

Što je najsmješnije,jedva sam dočekao da budem u njenoj blizini. Kopa mi živu ranu s Aleksom ali to se sve da srediti. Nakon što popiju kavu moram imati s njime kratki sastanak.

Idemo do auta i sama brzinski sjeda unutra i zalupi vratima za sobom.
Osmijehnem se njenoj prgavosti, stavim sunčane naoćale na oči i sjednem u auto.

Stavim ključ u bravu i krenem rukom prema radiu. Oči mi stanu na njenim golim nogama. Haljina joj se podigla gore i jedva jedvice pokriva ono što bi i trebala pokriti.

Ma sama ju je navukla gore. Namiguša jedna! I do đavola, još prebaci nogu preko noge i zagleda se kroz prozor a haljina još više skoči otkrivajući glatku kožu.

Ok. Ako ćemo se igrati onda neka igre počnu. Unatoč toplom danu, a hvala bogu na grijanim sjedalima, uključim grijanje na njenoj strani i nasmijem se u sebi pobjednički.

"Što slušaš?" Pitam je jer ne znam opće koji tip glazbe sluša.

"Svejedno."

"Ok, stavit ću nešto po svom ukusu." Nagnem se na njenu stranu dok nehajno tražim CD u pretincu da ga ubacim u radio. I koje tuge, CD mi "slučajno" pada na pod kraj njenih nogu. Koristim priliku i nježno ju dodirnem, kao slučajan pokret, a sve je samo slučajan nije.

Njen duboki udah automatski me podsjeti na prošlu noć i duboke udisaje dok sam je ljubio. Tijelom mi pojuri žudnja dok mi kurac pulsira
od želje da je sada tu zarobim i pojebem nasred dvorišta.

Glup sam, izazivam nju a sebi na vrat lomaču stavljam. Sva sreća što sam traperice obukao pa mi se kurac bori s grubim materijalom i nije toliko vidljiva moja izbočina. Ta mala će me koštat živaca.

Ubacim u prvu i pustim pjesmu. 🔝
Jedna od mojih dražih ali ju ne slušam. Svu moju pažnju prisvojila je ona. Njen miris ispunjava zrak i na tankoj granici sam da ne zakočim i uzmem ono što je već sada moje.

Te medene usne i vatreno tijelo. Stvoreno za moje poljupce i dodire. Mogu ja maštati koliko hoću, ali realnost je ta da ju vozim na spojak sa svojim frendom. Lupim rukama po volanu i zakočim.

"Što se događa?" Pita me zbunjena.

Vadim mobitel i pišem poruku Aleksu. " Ništa, nečeg sam se sjetio." Pošaljem poruku u kojoj sam ga tražio da se nađemo na kavi u 9 i 30 i da ga trebam...pola sata im je dovoljno. Sve više bi bilo zabrinjavajuće.

Sklonim mobitel i pogledam u nju. Kratka haljina joj otkriva predivan dekolte na kojem su se nakupile malene točkice znoja. Sva sjaji i još više me dekoncentrira u vožnji. Htio bih ja biti razlog njena znojenja a ne ta prokleta sjedala.

Čak ni prozor nije otvorila. Luda ona što mi neće priznati i još luđi ja koji ju tjeram na to.

Vožnju provedemo u tišini jer nisam znao što bih joj rekao, a ona je i dalje bila ljuta na mene. S razlogom.

"Kad završiš zovi me, ali pretpostavljam da sam barem dva sata miran. Tako da sam si isplanirao neke aktivnosti." Nabacim kez, kako bi izgledao uvjerljivo, znam da će zvati za pola sata, ali će me malo pričekati. Neka misli gdje sam.

"Sumnjam da će mi baš tako brzo trebati prijevoz, i ja imam nešto isplanirano." Obliže usne i ode iz automobila dok u meni sve kuha.

Parkiram se na parkiralištu sa strane i sjednem na klupu u parkiću. Imam predivan pogled na njihov stol, a oni me ne vide. Pola sata promatranja i nije se dogodilo ništa. I to me apsolutno zadovoljava.

Vidim da se Aleks ne javlja i vadim mobitel i šaljem poruku. Pogleda u mobitel i ostavi ga sa strane. Seronja neće odgovoriti. Nema mi druge nego nazvati. Nadam se samo da neće reći Izabeli s kime se nalazi, onda će mi sve zadovoljstvo otić k vragu.

"Halo?"

"Prijetelju, jesi li to ti zaboravio na naš dogovor?" Pitam ga kao zabrinuto.

"Nikako, samo su mi iskrsnule neke stvari. Nego možemo li to malo odgoditi ili je stvarno hitno?"

"Ne možemo. Hitno je."

" Vidimo se onda ma starom mjestu."

"Za 5 minuta."

"5" kaže i poklopi mi. Bod za mene! Odem iz parkića i odem u naš kafić.

"Što je to tako hitno?" Pita Aleks još u hodu.

"Izabela."

"Što s njom."

"Ništa Aleks, upravo to. Odjebi od nje i nađi si drugu žrtvu."

"Ooooo" moj prijatelj otvori usta i u čudu ostane gledati u mene.

"Šta ooo?" Mrštim se na njegovu reakciju.

"Znači tako izgledaš kad si zaljubljen." Nagnem se prema njemu i odbrusim mu u facu "Nisam zaljubljen!"

"Onda ti neće smetati ako nastavim izlaziti s njom, tko zna možda mi je ona nova Eleanor.."

"Ona nije i neće biti ničija zamjena, a ti razmisli hoće li ti biti važnije naše prijateljstvo ili razbijena faca."
Odgurnem stol na njega dok ustajem. Spazim mu podsmjeh na faci ali ignoriram. Iza mene ostaje zbunjeni konobar dok mahnito hodam prema izlazu iz kafića.

U ljutnji zovem Izabelu na mobitel jer mi je pun kurac svega. I nje i njega. Ispadam sirova budala.

Ne javlja se!!

Naživciran njenim ne javljanjem odem u kafić i ulovim se alkohola jer mi je dan za klinac. Prođe sat vremena, ona ne zove, prođe dva sata...ništa. Opet ju zovem, ne javlja se. Do podne sam već ušajban i nemam izbora nego zovem Tiu da provjerim da li je došla kući.

Nakon dva zvona Tia se javlja.
"Recite mladi gospodine?"
"Rekao sam ti već da me ne zoveš tako. Mark...Mark se zovem."

"Recite Mark?"

"Da li je Bela došla kući?" Nazovem je nadimkom kojim je nitko ne zove, ne zovem je ni ja. Barem ne u zbilji.

"Nije ali se javila da će doći kroz sat vremena."

"Ok, hvala ti."

Ne ostaje mi  ništa nego čekati jer će me zvati.

Od poziva Ti-i prošlo je cijelo popodne.

Kada više nisam mogao sjediti, a kud i kamo stajati na nogama, nazvao sam Vinca da dođe po mene. Znam da se vratio jer mi je poslao poruku da je Izabela došla s njime kući...pred dva sata.

Stigavši kući, odteturam do sobe, pokrijem se po glavi želeći izbrisati ovo sve. Proklinjem dan kad je ušla u moj život. Da nje nema, ja bi sada grijao krevet neke tamo bezimene.

Nikada me niti jedna nije s ničime mogla zadržati. Dosadne su, uzeo sam što sam trebao, dobile su što su htjele i to je to. Sve su on bile bezlične..sve do nje.