Obsession~ BOOK 1 & 2

1.

Polako i mrzovoljno sam ustala iz kreveta. Pogledala sam na sat koji se nalazio na zidu moje sobe. 6:25am. Počinje pakao.

Obukla sam plavu rolku, farmerice i obula nike patike. Oprala sam zube i kosu zakačila šnalom i otišla do kuhinje. Mama mi je spremila doručak. Pored činije sa nudlama stajala je poruka.

Morala sam da odem ranije-Mama

Počela sam da jedem i u isto vreme sam dirala telefon.

Kada sam završila, sudove sam stavila u mašinu i krenula u školu.

Kada sam izašla iz kuće ugledala sam kako Minho ulazi u njegov auto i brzinom svetlosti se odveze u školu.

Volela bih da i ja imam automobil, ali finansiski moja mama i ja nismo dobri. Mislim nemamo dovoljno para da prijuštimo još jedan auto. Za sada samo moja mama ima auto.

Uglavnom, put do škole je dosadan. Zašto? Pa niko ne živi u mojoj blizini pa da idem sa njim u školu.

Na pola puta mi se pridružila moja najbolja drugarica Rose. Ona autobusom dolazi do jedne stanice koja je na pola puta do škole pa odatle idemo zajedno u školu.

Pričale smo o stvarima koje nas čekaju u zadnjoj godini.

Smarale smo jedna drugu. Viđale smo se tokom raspusta svaki dan. Pa mi zato nije nedostajala.

~-~-~-~-~~-~-~-~-~-~-~~-~-~-~
Stavljala sam knjige u ormarić, kada me je neko obgrlio rukama od pozadi i naslonio bradu na moje rame.

X: Nedostajala si mi Nunna~

Momentalno sam se okrenula i skočila mu u zagrljaj. On me je vrteo naokolo.

Verovatno bi ste pomislili kako to da nam se niko ne čudi.

Pa isto ovo se desilo i prošle godine, i preprošle i one tamo.

Svaki put kada se vidimo posle dužeg vremena mi moramo da se zagrlimo kao da se nismo videli 10 godina.

Kada me je spustio na zemlju poljubio me je u teme.

Ja: I ti si meni nedostajao Tae~~

Osmehnuli smo se i krenuli na čas.

Seli smo jedan pored drugog jer Rose nije imala ovaj čas sa nama.

E da umalo da zaboravim, ko je Tae?

Ime mu je Kim Taehyung, ja ga zovem Tae, mladji je od mene 3 dana ali me ipak zove nunna.😅

Voli da se zeza i stalno govori kako će da me oženi jednog dana. Naravno da se šali jer smo mi najbolji prijatelji.

Čas je bio dosadan kao i svi ostali. Kada se prvi dan pakla završio krenula sam kući, sama jer je Rose završila školu pre mene.

Na putu do kuće ugledala sam ispred sebe, možda 10m, siluetu jako poznatog dečka...Minho...

Odlučila sam da ga pratim. Pratila sam ga do košarkaškog terena.

Sakrila sam se iza žbuna. Videla sam kako se pozdravlja sa nekim tipovima i uzima loptu i pogađa koš. Takođe sam primerila da neke devojke sede po strani i posmatraju. Dive mu se, baš kao i ja.

Posmatrala sam ga pa ima možda jedno 2 sata. Kada se smračilo pozdravio se sa ostalima i krenuo ka meni. Nije me primetio pa sam krenula da hodam kuči.

Presekla sam se kada sam čula neki nepoznat glas.

X: Šta ćeš ti ovde?

Okrenula sam se i ugledala Minhoa kako stoji tačno ispred mene.

Ja: Kako to misliš?

Minho: Ne živiš ovde.

Ja: Pa? Imam valjda pravo da budem ovde?

Minho je samo slegnuo ramenima i otišao, ostavljajući me za sobom.

Prvi put sam mu čula glas...savršen je...poludeću...

Stajala sam ukopana u mestu par minuta kako bih došla pri svesti.

Kada sam shvatila šta se desilo pocrvenela sam i skakutajući sam otišla kući.

~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~~-~-~-~-~-~

Gledam kroz svoj prozor. U sobi mi je isključeno svetlo kako on ne bi primetio da ga gledam.

Bacao je malu loptu o zid kako bi mu se vratila. Radio je to iznova i iznova.

A onda je neko ušao u sobu. Jungkook.

Verovatno ga je zamolio da prestane, jer čim je Jungkook izašao iz sobe prestao je da baca loptu.

Seo je za sto, uzeo neki papir i počeo da crta nešto.

Posmatrala sam njegove prelepe crte lica, i njegovu koncentraciju. Prelep je. U jednom trenutku je bacio pogled na moj prozor. Od šoka sam se samo bacila na krevet i zaspala.