Obsession~ BOOK 1 & 2

2

Ujutru sam se probudila i brzom brzinom ustala iz kreveta i pogledala kroz prozor.

Tačno na vreme!

Minho je bio bez majice sa mokrom kosom. Nažalost prizor mi je pokvarila moja mama koja je uletela u moju sobu kao muva bez glave.

Mama: Ajde da jedeš.

Rekla je i izašla. Bacila sam još jedan pogled na zgodnog princa i otišla do kuhinje.

Doručkovala sam i otišla u školu.

~-~-~-~-~~-~~-~-nakon škole~~-~-~-~~-~

Istuširala sam se i obukla trenerku i sela na krevet. Kraičkom oka sam kroz prozor videla Jungkooka, koji je stajao u dvorištu i gledao u moj prozor.

Otvorila sam prozor.

Ja: Zdravo! Treba li ti nešto?

Jungkook se osmehnuo i klimnuo glavom.

Jungkook: Želeo sam samo da ti se zahvalim što si nam dala šifru za WiFi. Nećemo imati internet neko vreme pa ti hvala što si dozvolila da koristimo tvoj.

Pogledala sam ga zbunjeno.

Ja: Nisam dala nikakvu šifru.

Jungkook: Minho mi je rekao da si mu ti dala šifru.

Ja: Ja nisam ni reč progovorila sa njim.

Jungkook: Izvini.

Ja: Aaa ma ništa bre nisi ti kriv!! Popričaću sa njim.

Opet mi se osmehnuo. Ja sam zatvorila prozor i zbunjeno sam razmišljala o tome kako oni imaju moju šifru.

Pogledala sam na sat. Minho se vraca iz škole za sat vremena. Izgleda da ću morati da ga pitam.

~-~-~~-~-~-~-~-~-~-~~-~-~-~-~-~-~~-

Iiii konačno sam ga videla kako parkira auto ispred dvorišta.

Otvorila sam prozor, kada je izašao iz auta skupila sam snagu i razdrala se.

Ja: Hej, Ti!

Pogledao me je.

Minho: Da.

Ja: Odakle tebi šifra za MOJ internet?

Minho: Pa mogu ti samo reći da sam dobar u hakovanju.

Nasmejao se podlo.

Ja: Zamolila bih te da ga ne koristiš.

Minho: Ma važi. A šta ćeš da uradiš ako nastavim da ga koristim.

Ugghhh kako me nervira!!! Ali ipak prelep je na mesečini.

Ja: Ja...Ja ću te tužiti!

Prasnuo je u smeh.

Njegov smeh je tako...tako...privlačan...ali ipak zao...

Minho: To je najsmešnija stvar koju sam čuo u proteklih par dana.

Ja: Ozbiljna sam. Prestani da koristiš moj internet!

Minho: Izvini, ali moram da gledam seriju na kompjuteru.

Podlo se nasmejao i ušao u kuću. Zatvorila sam prozor i legla na krevet. Onda mi je stigla poruka na telefon.

Nepoznat broj?

Veštica? Zašto?

Samo sam ostavila seen i utonula u san...ili bolje reći košmar...

~-~~~-~-~-~~-~-~-~-~-~

Sutradan sam sa Rose otišla na kafu. Nismo imali školu a ja sam htela sve da joj ispričam šta se desilo između mene i Minhoa.

Rose: I šta ćeš sad da radiš?

Ja: Ne znammmm!!

Rose: El znašta ti ja predlažem?

Ja: Da prebolim to?

Klimnula je glavom i uzela gutljaj kafe.

Rose: Koristiće tvoj internet par dana pa će prestati.

Klimnula sam glavom i ispila poslednji gutljaj kafe. Tada sam se setila nečega.

Pogledala sam u Rose sa smeškom.

Rose: Košarkaška utakmica?

Ja: Oćeš samnom?

Rose: Ne mogu...ne želim da se krijem iza žbuna i posmatram tvoju žrtvu kako se znoji. Osim toga imamo da učimo.

Ustale smo i izašle iz kafića. Pozdravile smo se i svaka je otišla na svoju stranu.

~-~~-~-~-~-~-~~-~-~-~-~-~~-
Posmatrala sam celu utakmicu a kada su počeli da se razilaze odlučila sam da polako krenem kući.

Prolazila sam kroz neku malu mračnu ulicu. Ovakve ulice postoje u filmovima i ljudi bi se obicno uplasili kada se nalaze u njoj, ali meni je ta ulica kao i svaka druga.

Koračala sam tihim i mirnim koracima dok neko nije šutnuo kamen iza mene koji je prošao pored mene.

Brzo sam se okrenula i ispred mene je bio Minho...

Ja: U-uplašio si me...

Minho: Zašto si ovde? Po mraku? U ovoj ulici?

Ja: Zašto bi tebe bilo briga?

Minho: Pa eto...

Slegnuo je ramenima.

Minho: ... Samo se pitam zašto se šećkaš uveče po mraku?

Ja: To je moj izbor.

Minho mi se približavao.

Minho: Zašto me pratiš?

Ja: O-o čemu ti to pričaš?

Minho: Nisam glup Ivana, znam da me stalkuješ.

Rekao je podlo. Raširila sam oči.

Minho: Znam i da si obsednuta samnom. Tvoja WiFi lozinka ima moje ime u njoj, neki folderi u tvom laptopu sadrže moje slike i u nekima si čak i pisala kako me stalkuješ.

Približio mi se i pribio me uz zid. E jebi ga.

Naježila sam se.

Ja: J-...

Minho: Zašto?

Verovatno bih sada počela da plačem, on bi se smejao, ali ne, ne danas druže. Vreme je da izađem iz senke.

Ja: Zar nije očigledno? Zato što mi se sviđaš.

Odmakao se od mene i raširio oči.

Minho: Pa u tom slučaju ajde ond-...

Ja: Ne. Neću da budem kao i sve ostale kurvice koje pojebeš na jednu noć i ostaviš.

Minho: Wow. Ti mene stvarno stalkuješ. Pa šta hoćeš onda?

Ja: Šta ti misliš?

Minho: Veruj mi da mi ništa ne pada na pamet.

Približila sam mu se sa osmehom na licu.

Ja: Želim...da se vremenom...

...Zaljubiš u mene...