Obsession~ BOOK 1 & 2

4

Sutradan Daniel je došao kod mene i gledali smo filmove, krickali grickalice i slično. Kada smo se umorili od TVa ugasila sam ga.

Daniel: Ivana, el mogu da te pitam za savet?

Ja: Pucaj.

Daniel: Šta bi ti uradila da ti se sviđa prijatelj?

Bio je nervozan, moglo se videti. Zamislila sam se na njegovo pitanje.

Ja: Pa rekla bih mu...koliko dugo je poznaješ?

Daniel: Iz detinjstva.

Srce mi je stalo. Jedina drugarica koju je on znao još iz detinjstva sam bila ja.

Ja: P-pa šta je to što te privlači kod nje.

Približio mi se malo.

Daniel: Njene usne, svaki put kada sam u njenoj blizini dozivaju me da ih dotaknem i poljubim...kao da su me začarale...

Začarale...
Veštica...
Minho...

Ja: Izvini moram da idem u WC.

Rekla sam i ustala sa kreveta i potrčala u WC.

Naslonila sam se na vrata i tada se čuo Daniel sa druge strane vrata.

Daniel: Ivana, pričaćemo neki drugi dan. Moram kući. Vidimo se.

NE!

Brzo sam otvorila vrata kupatila ali je on već otišao.

Ee jebi ga sad.

Legla sam na krevet razmišljala o tome šta se upravo desilo. Glava me je zabolela pa sam zaspala.

-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-
Probudilo me je lajanje mog psa. Otvorila sam oči i polako ustala iz kreveta. Pogledala sam kroz prozor i vrisnula.

Minho...na merdevinama...penje se uz moj prozor...

Ja: Da li si ti normalan bre!

Minho: Nije dobar signal pa sam odlučio da dođem ovde.

Ja: Ne!

Uzela sam keajeve merdevine koji su bili naslonjeni na moj prozor i protresla merdevine.

Minho se čvsto držao.

Minho: Uradi to još jednom ili...

Ja: Ili?

Minho: Ili ćeš zažaliti.

Ja: A šta ćeš da mi uradiš?

Minho: Uradi to opet pa ćeš saznati.

Jedan deo mene je bio znatiželjan, želela sam da vidim šta će mi uraditi, a drugi deo mene nije želeo to da uradio jer sam se plašila da će se povrediti.

Ja: Nije vredno toga...

Rekla sam i pomerila se u stranu kako bi on ušao.

-~-~~-~--~-~-~-~-~-

Stajao je tačno ispred mene.

Ja: Znaš, zbog ovoga što si sada uradio ja mogu da te tužim.(Tužiti u smislu prijaviti policiji.)

Minho: Ti si stalker, ja sam žrtva. Valjda bih ja trebao da te tužim.

Ja: Kako god.

Povukao me je tako da sam sela na stolicu za kompjuterom a on je kleknuo kod rutera i nemeštao internet.

Prizor je bio prelep. Mogla sam da vidim scaku crtu njegovog lica, njegova kosa se presijavala na dnevnoj svetlosti, male usne koje me dozivaju. On je moja obsesija...

Minho: Znaš, neću dolaziti često, jer se ja tebi sviđam, ali se ti meni ne sviđaš.

Rekao je to i nije sklanjao pogled sa rutera.

Ehh to me je povredilo...

Pokušala sam da ne izgledam povređeno.

Minho: Šta? Povredio sam ti osećenja?

Pogledao me je.

Ja: N-ne.

Pogledala sam ka dole.

Ustao je i približio mi se.

Naša lica su bila udaljena samo par centimetara. Osetila sam njegove poljupce po mom vratu.

Minho: Da li me želiš, Ivana.

Šapnuo minje u uho. Naježila sam se. Stvarno ga želim...

Klimnula sam glavom. Mogla sam da osetim da se nasmejao.

Minho: Želim to da čujem kako kažeš.

Ja: Želim te.

Odmakao se, idalje smo bili previše blizu.

Minho: Bićeš moja...

Zdravoooo!!! Kako vam se sviđa za sada! Trudim se da izbacujem svaki dan!!!♡♡~~