Obsession~ BOOK 1 & 2

K R A J

TAEHYUNG P. O. V

"Lela!! ~~"potrčao sam ka njoj i obgrlio je. Nismo se videli dva dana i stvarnoooo mi je nedostajala.
"Kako ti se čini? "odvojili smo se i zavrtela se u krug jednom.

I ako je malo krupnija, da ne kažem debela ALI NIJE DEBELA, nagovorio sam je da obuče jednu haljinu koja je ispod kolena.

"Savrseno ti stoji! "uhvatio sam je za ruku i krenuli smo ka centru grada.
Zabavljamo se već duže vreme, ali je nikada nisam poljubio. Mislim jesam... u čelo, kosu, obraze, nos... ali nikada na usne...
Bio sam jako nervozan, dlanovi su mi se polako znojili a srce mi je kucalo brzo.

Čim smo seli u kafić i kada sam joj pustio ruku pogledao sam je nervozno.

"Šta ti je, Taehyung? Je si li dobro? "rukom je proverila da ki imam temperaturu.
"Ceo si znojav. "ustala je i sela pored mene jer je do sada sedela preko puta mene.

Uzela je salvetu koja se nalazila na stolu i počela da me briše po čelu.

Posmatrao sam joj svaki pokret...oči su mi se zaustavile kod usana... pogledi su nam se onda susreli.

To je bilo to... sad... ili nikad...

Pomilovao sam joj obraz i blago se nasmejao.
"Lela... "
Uhvatila me je za obraze.
"Ćuti. "privukla me je i poljubila, kratko... ali znate kako kažu... kratko ali slatko.

Prvo sam bio u šoku a onda sam se masmejao.

Sada sam ja bio taj koji je nju zgrabio za obraze i spojio usne. Poljubac, je ovog puta, bio duži, lepši. Uzvratila je svaki mij poljubac. U mom stomaku se odvijao zemljotres, srce mi je lupalo kao da sam upravo pretrčao maraton, a obrazi su bili blago crveni.

Kada smo se razdvojili pogledali smo u stranu. Nisam smeo da je pogledam... bilo me je sramota...

Znam... imamo po dvadeset i kusur godina... ali u tom trenutku još nisam skapirao šta sam uradio....

Ja... poljubili smo se... više puta....

Počeo sam da ključam.

U tišini se vratila na svoje mesto i savila glavu. Pogledao sam je, imala je blagi, skoro neprimetni, osmeh na licu.

Igrala se prstima nervozno. Nasmejao sam se i izdahnuo.

Uzeo sam joj ruke i pomilovao ih.
"Gde će mo posle da idemo? "
pogledala me je i široko se nasmejala

...

MINHO P. O. V

"Ivana, jel ti ja ličim na nošu? "
nasmejala se na moje pitanje
"Naravno da ne. "prišla mi je
"Pa njima izgledam... opet su pe popišali. Obojica! "
"Pa dobro Minho, još su bebe"

Podigao sam obrve.

"Usrali su ti tepih... "
Izbuljila je oči i otrčala da vidi tepih.
"Jao majko, jao majko... e sad će da vidiš! "krenula je da trči ka meni, naravno da sam ja počeo da bežim.

"Nisam ja ništa zgrešio! "drao sam se dok me je jurila
"Ti si ih čuvao ceo dan! "
na kraju me je zaskočila i sela na mene.
"Ono govno tamo... ti ćeš da počistiš"klimnuo sam glavom

Ivana je onda legla na mene svom težinom i nasmejala se.

"Ivana.. vazduh... "podigla je glavu i nasmejala se.

Poljubila me je i dala 'veštačku disanje'

"Dal si normalna bre?! "obgrlio sam je rukama i ustao. Idalje sam je nosio.

Spustio sam je pored krevetca.

"Idem da čistim.. "zamahnuo sam i zgrabio maramice.

"Smrdi kao balega.... "izgovorio sam kada sam završio
"Na oca... "nasmejala se a ja sam se samo namrštio i prevrnuo očima

Iskreno, obožavam svoj život... od početka do kraja... mada mi se živog prolepšao dana kada sam se doselio...

...

TAEHYUNG P. O. V

"Lela... "prekinuo sam tišinu. Pogledala me je nasmejano
"Preslatka si" uštinuo sam je za rumene obraze i nasmejao se od uha do uha.
"Prekini~"pogledala je u stranu.
Ispućio sam usne i nagnuo se ka njoj.
"Šta ti je? " trepnula je par puta
Ja sam spustio i podigao pogled. Prstom sam pokazao na usne.

"Poljubi me. "idalje sam imao napućene usne.
"Neću... ima ljudi okolo... "prevrnuo sam očima i zgrabio joj obraze. Usne su nam bile spojene dobrih deset sekundi. Odvojio sam se i nasmejao.

"Ahhhh.... što volim što smo zajedno... "pomilovao sam je po glavi i nastavili smo šetnju.

Osećam se kao zaljubljena tinejdzerka, i ako imam 20 i kusur godina. Do ušiju sam zaljubljen u Lelu...  nadam se da je i ona toliko zaljubljena u mene....

AUTHOR P. O. V

...

U životu ima puno uspona i padova. Možeš birati, hoćeš li kroz sve to da prođeš sam ili sa nekim...

Naravno na putu do sreće naiđeš na rupe. Možeš ih jednostavno zaobići, ili ipak uzeti rizik i preskočiti ih.

Svaka osoba na ovom svetu ima strah, strah od letenja, strah od visine, strah od nekih životinja. Ljudi pričaju da je najlakše prebroditi strah tako što ga pogledamo u oči. Zato... suočite se sa svojim strahom, neka vam to bude zadatak koji morate da ispunite.

Svi mi će mo jednog dana osnovati porodice, imati decu... Čak i neko ko ne može imati dece moći će da usvoji.

To je drugi deo života.

Od trenutka kada pred oltar kažete "Pristajem" sve se menja. Kao da počinje novi život, nova prilika, nova nada... ali vi se ne menjate.

Nakon toga, svi ostajemo isti, samo se velike stvari u našim životima promene.

Onda dolazi i starenje. Da li će te ostariti sa nekim ili bez ikoga... nije važno.

Tada će mo se svi prisećati mladih dana, prve ljubavi, prvog poljubca, čak možda i prvih koraka! Ko zna....

A onda dolazi znate već šta.... Tada će mo samo utonuti u dubok san koji traje večno.

Sve u životu... baš sve je naš izbor... mi smo ti koji biramo hoćemo li učiti ili ne, hoćemo li se baviti time ili time, hoćemo li živeti srećno ili u patnji, hoćemo li samo sedeti ili preduzeti nešto...

To su primeri, od tih primera moramo se odlučiti između dve stvari, ta odluka je naša.

Ali postoji jedna stvar koju ne biramo... na kraju života postoji obaveza koji svi moramo da obavimo...

Ali tako je kako je... čovek tu ništa ne može...

Moj savet vam je:

Kroz sve što će te proći u životu, prođite sa nekim. Jer taj neko će vam značiti ceo svet, a imati ceo svet pored sebe je nešto najlepše!

^END^