Obsession~ BOOK 1 & 2

15

Minho P.O.V

Probudili su me zraci sunca. Poskočio sam sa kreveta i pogledao u sat.

Trebalo bi sada da izađe...

Pogledao sam u prozor, u Ivanino dvorište. I onda sam ugledao nju, izlazila je iz kuće.

Bila je užurbana, jer je očigledno kasnila. Kosa joj je bila po malo rasčupana, garderoba izgužvana, a ranac na jedno rame.

Slatko...

Kada više nije bila na vidiku bacio sam se na krevet.

Osećao sam se čudno.

Stavio sam ruku na grudi i osetio kako mi srce lupa kao ludo.

Možda je stvarno volim.

Razmišljao sam još malo o njoj a onda sam i ja počeo da se spremam za školu.

Uzeo sam loptu za basket i izašao iz kuće.

Svakog dana igram basket sa ortacima, i to mi skrene misli sa svega, sem nje.

Svaki put kada pokušam da ne razmišljam o njoj, čini me da još više razmišljam.

Poludeo sam, za njom...

Ivana P.O.V

Daniel i ja nismo pričali uopšte. Sreli smo se na hodniku par puta ali sam ga izbegla.

Ne želim više da pričam sa njim, ne mogu.

Zadnji čas je bila informatika pa sam se ulogovala na facebook.

Stigla mi je poruka od Minhoa.

Minho: Čekam te ispred škole kad završiš.

Bila sam zbunjena. Kako je znao da imam informatiku, i da sam mogla da se ulogujem na facebook?

Sa druge strane sam bila uzbuđena što me čeka.

Čim je zvonilo izletela sam iz učionice.

U dvorištu sam ugledala dobro poznati auto i još poznatiju osobu naslonjenu na auto.

Prišla sam mu.

Ja: Što me čekaš?

Minho: Onako. Nemam neki poseban razlog.

Klimnula sam glavom i ušli smo u auto.

Pustio je radio i nesvesno sam počela da pevam pesme.

Zajedno smo pevali i uživali.

Onda mi je zazvonio telefon.

Daniel...

Javila sam se i samo sam ćutala.

Daniel: Slušaj, Ivana, budi moja devojka, to je sve što tražim. Budi moja, samo moja. Zajebi tog Minhoa i pođi samnom. Ja sam bolji od njega.

Ja: Dosadan si.

Rekla sam i prekinula vezu. Možda sam bila previše gruba.

Minho: Ko je zvao?

Ja: Ma bre niko bitan.

Minho je zaustavio auto i pogledao me.

Minho: Reci ko je zvao?

Začudilo me je zbog čega se ON toliko potresao.

Ja: Šta ti je?

Minho: Samo mi odgovori na pitanje.

Ja: Daniel-...

Minho: Onaj debil, što me nervira taj ugh!

Prevrnula sam očima.

Ja: Nije ti ništa uradio, kako to da tebe nervira?

Minho: Paaaaa, povredio te je. Plakala si zbog njega. To je dovoljno da mi taj lik ide na živce.

Nasmejala sam se i pogledala u stranu.

Tada je njegova ruka dotakla moju. Okrenula sam glavu i naše usne su se dotakle.

Bio je to blag, nežan poljubac koji je trejao svega par sekundi.

Kada se odmakao stavio je ruke nazad na volan i ponovo upalio auto.

Bila sam crvena kao paprika. Zagledala sam se u njega i primetila sam da je i on bio crven. Blago sam se zakikotala i pojačala radio.

Slušali smo tako pesme, nismo reč progovorili sve dok nismo stigli ispred naših kuća.

Izašli smo iz auta.

Ja: Hvala na vožnji.

Osmehnuli smo se i taman da otvorim vrata od moje kuće uhvatio me je za ruku, okrenuo i poljubio u čelo.

Minho: Vidimo se sutra.

Namignuo mi je i otišao svojim putem.

Dotakla sam čelo, mesto koje je poljubilo je bilo toplo zbog njegovih vrelih usana.

Ne znam zašto ali počela sam da poskakujem zbog sreće i uletela sam u kuću.

Počela sam da skakućem svuda okolo, onda sam se umorila i sela na kauč. Zabolela me je glava.

Mama: Baš si vesela nešto?

Ja: Uff, bila sam, sad me boli glava.

Mama: Proći će to, ne brini.

Klimnula sam glavom i moja mama je otišla u svoju sobu.

_______________
____________________________

Probudila sam se u pola noći. Bila sam sva znojava. Nisam sanjala košmar, glava me je ubijala. Ustala sam sa kreveta i uzela čašu vode, koja je sada bila prazna.

Otišla sam do kuhinje da sipam vodu. Ruka mi se tresla. Bilo mi je jako hladno. Kada sam popila vodu, nisam imala snage da se penjem uz stepenice pa sam samo legla na kauč.

Nekako sam uspela da zaspim...