Obsession~ BOOK 1 & 2

četvti deo

"Jungkook! "uzviknula je Ivana radosno i uletela mu u zagrljaj. Naravno, Jungkook je uzvratio isti.

"100 godina je prošlo! "rekli su u isto vreme i počeli da skaču.

Ja sam samo stajao sa strane i posmatao ih. Osmesi na licima su sve govorili. Detinjasti su, a opet nekako slatki.

I tako, posmatrao sam dve osobe koje mi najviše znače u životu glupiraju po kući.

Jungkook i ja smo pozvali Ivanu na ručak jer se njih dvoje odavno nisu videli, a evo sad prave haos.

Naravno da su seli da igraju igrice.

Postavljao sam sto, i pozvao ih da sednu.

"Pobedila me 2 puta! Stvarno nije fer"žalio se Jungkook i pojeo veliku kašiku pirinča
"Nisam ja kriva što ne znaš kako se koristi dzojstik"zadirkivali su jedno drugo a ja sam se samo smejao.

"Hvala vam na pozivu, momci. Minho, odlična je bila klopa. "ustala je sa stolice i pokupila neke svoje sitnice.

"Moram d mame, obećala sam joj da ću navatiti danas. "ispratili smo je do vrata a onda je Jungkook otrčao u toalet.

"Hvala ti što si došla"toplo sam se nasmejao. Klimnula je glavom.
"Cujemo se, kasnije"zadnju reč je rekla tiše i nasmejala se.

Srce mi je zaigralo. Dok sam sklanjao tanjire pevušio sam i poskakutkivao.

"Zaboga, pa ti si doktor, ne bu trebalo da se drogiraš"rekao je Jungkook sarkastično gledajući u moje čudne pokrete.
"Jao brate, lud sam! "uzviknuo sam i otrcao u svoju sobu. Pogledao sam kroz prozor u svetlo u njenoj sobi je bilo isključeni. Izdahnuo sam i nacii se na krevet.

Na mom licu se pojavio osmeh, zaro što sve vreme mislim o njoj. Osećao sam se kao tinejdzerka koja je ludo zaljubljena u najzgodnijeg frajera.

U mim slučaju, frajer je bila veštica koja je u svakom pogledu savršena.

Zaspao sam misleći o njoj... samo njoj...

...

Probudilo me je zvonce na telefonu. Mrzovoljno sam otvorio oči u shvatio da je idalje noć. Uzeo sam telefon u ruke. Bila je to poruka... od IVANE?!

Odmah sam je otvorio i pročirao.
Ivana💙:Spavaš?
Ja:Ne, što ti ne spavaš?
Ivana💙:Sad sam ušla u kuću, bila sam kod mame.
Ja:Do 1 sat?!
Ivana💙:Trebala joj je neka pomoć...
Ja:Dobro onda
Ivana💙:Nego... jel možemo da se vidimo sutra...?
Ja:Naravno!
Ivana💙:Super. Nacionalni park u 4, ne kasni! 😃
Ja:Takođe😉

Ostavio sam telefon po strani i pokušao da zaspim... sa velikim osmehom na licu.

...

"Imaš pacijenta u trojci, slomljena ruka. "rekao mi je Taehyung i pružio kartone.

Još samo ovaj pacijent i idem u park. Smena mi se završava u 4, jer doktorka Sho nije mogla da radi pa ja radim i njenu smenu.

Čim sam završio sve, izleteo sam iz ustanove i uleteo u kola. Odvezao sam se do parka. Kad sam stiao bilo je možda oko 4:10.

Ugledao sam Ivanu kako čeka naslonjena na drvo. Prišao sam joj.

"Izvini što kasnim... "počeo sam, ali me je prekinula.
"Bio si na poslu... uzgred, lep mantil"totalno sam zaboravio da se presvučem. Počešao sam se po potiljku i nervozno se nasmejao.