Obsession~ BOOK 1 & 2

18

Volim ga...

Stvarno ga volim....

Više od sebe....

Voli i on mene....

Evo nas, zagrljeni, na kauču. Njegov miris se širi u vazduhu, prija mi. A njegov topli zagrljaj me uvek ugreje. Moja hladna ruka, u njegovoj toploj ruci.

Savršeno...

A onda.....

_-_-_-_-_-__-_-_-__-_-_-_-_-__--_-
Ja: AAAAAA!!!

Naglo sam ustala, hladan znoj me je oblio. Bila sam zbunjena par minuta, osvrnula sam se oko sebe i nije bilo nikoga. Opet sam se bacila na krevet i pogledala u prozor koji je bio otvoren.

Nakon par minuta, ustala sam jer sam shvatila da ne mogu više da spavam.

Pogledala sam kroz prozor. Minho je sedeo na njegovo terasi i čitao neku knjigu.

Minho...

Zar on nije bio ovde sinoć?

Kada me je ugledao, ustao je i mahnuo mi. Približio se ogradi njegove terase.

"Izvini što sam otišao, imao sam neke obaveze."osmehnuo se. Klimnula sam glavom. Onda se samo vratio nazad u sobu.
Izdahnula sam i zatvorila prozor.

Uzela sam laptop u ruke i gledala nesto po interneu.

-___-_-__-_-_-_-_-__-_-_-_-__-_-_-_-_-__

"... i eto, to sam sanjala..."pričala sam sa doktorom o svojoj amneziji.
Ispričala sam mu svoj san od sinoć.

"U snu si rekla da ga voliš? A koga tačno?"pitao me je doktor.

"Nisam sigurna... kada sam htela da pogledam u njegovo lice, probudila sam se... a da nije sve ovo neka mašta ili slično?"

Doktor je odmahnuo glavom:"Ne verujem... verovatno si u prošlosti volela nekoga, mnogo volela, pa da sada ne možeš da ga se setiš..."pažljivo sam slušala sve što je pričao.

"... ti imaš kratku amneziju. To znači da će ti se pamćenje vratiti posle određenog perioda. Mnogim ljudima se pamćenje vrati tako što vreme provedu sa ljudima kojih se ne sećaju najbolje. Ja ti preporučujem da provedeš još nalo vremena sa tim dečkom. Možda si baš njega sanjala. "Rekao je i namsejao se kao da me je zadirkivao.

Nasmejala sam se, uzela stvari, pozdravila sam se sa doktorom i izašla iz kancelarije.

Uputila sam se kafiću, kako bih kupila kafu za mene i moju mamu.

Ušla sam unutra i naručila kafu. Dok sam čekala, pogledala sam oko sebe i ugledala Rose kako sedi i priča sa Minhom.

Bila sam zbunjena. Verovatno su zajedno, a da mi nisu rekli. Pa da, zašto bi mi rekli.

Gledala sam ih tako neko vreme a onda sam videla nešto što me je i uverilo da su zajedno.

Rose mu je dotakla ruku i pomilovala obraz.

Nisam više htela da ih gledam pa sam dobila narudzbinu i izašla iz kafića.

Zajedno su. Pa fino...

-_-__-_-_-_-__-_-_-__-_-_
Pijuckala sam kafu i crtala nešto po svesci. Bilo mi je jako dosadno...

Kada sam popila i zadnji gutalj kafe nije mi bilo do crtanja.

Uzela sam laptop i tražila neki film da gledam.

Ja: A... gde mi je telefon?

Upitala sam samu sebe. Pretražila sam celu sobu, i nisam ga našla.

Možda nisam ni imala telefon...

Otvarala sam fioku i butala po njoj, tražući telefon.

"Šta tražiš?"trgla sam se na taj glas. Okrenula sam se i Minho je sedeo na mom krevetu.

"Ništa."rekla sam hladno i nastavila da tražim telefon.

Čula sam kako je ustao sa kreveta i šetao se po sobi.

"Šta ćeš ti uopšte ovde?"okrenula sam se ka njemu. Slegnuo je ramenima i seo za moj sto.

"Došao sam da vidim da li se odmaraš, a očigledno da se ne odmaraš."rekao je po malo zabrinuto.

Prevrnula sam očima.

"Kao da je tebe briga"rekla sam tiho.

"Šta si rekla?"ignorisala sam njegovo pitanje i ustala sa poda.

"I sad kad si došao, možeš i da odeš. "Pokazala sam prstom na prozor.

"Šta ti je?"pitao me je i približio mi se.

"Ništa, samo idi."rekla sam hladno i udaljivala se od njega.

"Šta sam uradio?"

"Kao da ne znaš. Znaš šta? Ako ti nećeš da odeš, ja ću!"rekla sam besno i istrčala iz sobe.

Tako isto sam istrčala i iz kuće. Nisam znala gde ga idem... razmišljala sam i setila sam se...

... Kang... Kang Daniel!

Uputula sam se ka njegovoj kući. Znala sam adresu, mislim da znam...

Pozvonila sam na vrata i otvorio ih je neki visoki čovek crne kose. Smrdeo je na duvan i alkohol. Ne izgleda mi kao Daniel.

Ja: Izvinite, pogrešila sam.

Okrenula sam se i taman da odem lik me je uhvatio za ruku.

"Kad si već ovde, ajde da se poigramo"uvukao me je u kuću i zalupio vratima.

Pogledala sam oko sebe i na kauču su sedela još dva čoveka.

Uplašila sam se. Počela sam da drhtim. Onda je jedan što je sedeo na kauču progovorio.

"Ej Seo, zar je ne prepoznaješ."onaj što me je uveo u kuću me je pogledao malo bolje.

"Jaoo pa ti si ona likuša kojoj sam oteo telefon. Započeli smo nešto mala, a sada će mo to i da završimo."uhvatio me za ruku i povukao uz stepenice.

"Seo, preteruješ!"izgovorio je jedan.

Seo je stao i okrenuo se.

"Ne mešajte se."rekao je odsečno i uvukao me u neku prostoriju. Bacio me je na krevet.

"Šta je bilo, maca pojela jezik?"pitao me je na šta sam se ja zlobno nasmejala.

"Pazi tebi da maca nešto ne pojede!"rekla sam i šutnula ga u međunožje. Od bola se savio a ja sam potrčala niz stepenice.

"Dođi ovamo."rekao je tiho jedan čovek koji je do malo pre sedeo na kauču.

"Zašto bih vas poslušala?"rekla sam i taman da istrčim iz kuće čuo se glas od gore.

"Nismo završili!!!"razdrao se Seo.

"Povesću te. Bićemo brži"rekao je onaj čovek i uzeo ključeve od auta. Ne znam zašto ali sam mu verovala.

Ušli smo u auto i punim gasom otišli u meni nepoznatom pravcu...

... šta se upravo dogodilo...?...