Obsession~ BOOK 1 & 2

prvi deo-book2

"Dobro jutro gospodine Lee. "pozdravila me je medicinska sestra i širom otvorila vrata moje kancelarije.
"Lela, ajmo kasnije na kafu? "upitao sam je na šta je ona klimnula glavom i izašla.

Presvukao sam se u mantil i obuo klompe.

Radim u urgentnom centru, kao načelnik i specializovani doktor. Nije lak posao, ali ga volim.

Lela mi je kao leva ruka. Oko svega mi pomaže, upoznali smo se na faksu gde je naše prijateljstvo i počelo. Ponekad nerviramo jedno drugo ali to je sitnica.
Radimo zajedno već tri godine i uglavnom se slažemo odlično na poslu.

Izašao sam iz kancelarije i otišao do glavnog pulta.
"Imaš povredu glave u trojci i alkoholičara u petici. "rekao je Taehyung. Da, Taehyung radi samnom. Najbolji mi je prijatelj ali iskreno, kreten je, u dobrom smislu... manje više.

Klimnuo sam glavom i uzeo kartone. Pregledao sam pacijente i zapisao potrebne rezultate i odneo ih u laboratoriju.

"Koliko dugo ću morati da ostanem ovde? "upitala me je mala devojčica koja je povredila glavu tako što joj je daska pala.
Nasmejao sam se blago i pomilovao obraz.
"Ne dugo. Pustićemo te, ali prvo moraš malo da se odmoriš... evo kad se probudiš igraćemo se. Važi? "klimnula je glavom.
"Jel opasno doktore? "njena majka je izgledala previše zabrinuto. Odmahnu sam glavom.
"Ne, samo treba malo da se odmori. "ostavio sam ih nasamo i nastavio da radim.

Od kako radim kao doktor video sam sve i svašta, a opet ništa. Moj posao je da pomažem ljudima, da uradim sve što mogu da ih spasem. Ali, naravno, ne mogu sve da spasim.
Najgori osećaj u ovom poslu je taj, kada nekome ne spasim život. Nije važno da li je to mali dečak ili odrastao čovek, u pitanju je život. Ne bitno ako je neko ubica, silovatelj ili najveći manijak. Moj posao je da ih spasim, to je moja dužnost. I tu moju dužnost pokušavam da obavljam najbolje što mogu.

...

Zaključavam auto i kročim u svoje dvorište. Bacim pogled na kuću do moje... eno je.

Zaliva cveće na terasi, sa prevelikim osmehom na licu.

Trčeći sam uleteo u kuću i izašao na terasu svoje sobe.
Mahnula mi je.

"Ćao! "povikao sam uzhićeno.
"Ćao! "uzvratila mi je istim tonom. Samo smo se neprijatno nasmejali. Seo sam na terasu i posmatrao je. Prelepa je. Kratka kosa iznad ramena, šiške malo iznad očiju, oči svetlucave a u isto vreme tamne, majica na bratele i duži šorc. Prelepa!!!

Odmeravao sam je tako, kao i uvek.

Ivana me se nikada nije setila. Krenuli smo izpočetka. Nisam hteo da joj pricam bilo šta o prošlosti. Ona ima dečka, Daniela. Znam, ugh!
Ona misli da sam nastavio dalje, ali nisam. Volim je u pizdu materinu! I uvek ću, jebeš ga!

Izdahnuo sam i nakon što je ona ušla u kuću, i ja sam.
Presvukao sam se i seo za sto. Uradio sam par istraživanja za posao i dopisao nekoliko dokumenata.

Kasnije sam pozvao Lelu i Taehyunga da idemo na kafu.

...

"Ne sviđa mi se ovo. "rekla je Lela i vratila kolačić nazad u tacnicu. Taehyung je momentalno halapljivo pojeo kolačić.
"Uh! Što je dobar! "rekao je Taehyung punih usta. Nasmejao sam se i uzeo gutalj kafe.
"Aman bre. Progutaj svinjo jedna. "udarila a je po glavi i prevrnula očima.
Taehyung je onda počeo namerno da joj mljacka uz uvo. Lela je izgledala previše iznervirano.
"Ponašate se kao neki klinci. Niste kući, u gradu ste. Ponašajte se bar malo civilizovano. "Taehyung i Lela su prevrnuli očima na moj komentar i popili kafu.
"Eh, ja moram do sestre. "ustala je a za njom i nas dvojica.
"Vozim te. "rekao je Taehyung na izlasku iz kafića. Pozdravili smo se i svako je otišao svojim putem.
Svađaju se oni tako, stalno, nikada ne kažu jedan drugome 'izvini' već samo počnu normalno da pričaju. Uglavnom konverzaciju započne Taehyung jer on ne voli tišinu.