Obsession~ BOOK 1 & 2

7

Probudio me je nečiji glas. Otvorila sam oči i pogledala ispred sebe.

Jungkook je bio obučen.

Ustala sam.

Jungkook: Ivana, izvini za sinoć, nikada se pre nisam ovoliko napio.

Ja: Ne brini. Svima se to dešava.

Tada su mi se Minhove reči pojavile u glavi.

Ja: Minho-

Čak i izgovaranje njegovog imena boli.

Ja: On je rekao da uđeš u kuću na zadnja vrata.

Jungkook: Video me je u pijanom stanju?

Ja: Bio je ovde...ne brini se, ostavio ti je vrata otvorena.

Jungkook: Sigurno je u dobrom raspoloženju čim je takav.

Ne, ni malo.

Ja: Mhm.

Jungkook je otvorio prozor.

Jungkook: Šta će ti merdevine ovde?

Ja: Volim da izlazim iz kuće kroz prozor...zabavnije je.

Jungkook: Dobro, kako ti kažeš.

Pre nego što je počeo da silazi zarumeneo se i mucao.

Jungkook: Ivana...mi..mi nismo...

Ja: Šta?!? NE!

Zacrveneo se i sišao dole. Zatvorila sam prozor i sela na krevet.

Muka mi je od samoće...ceo život sam jurila jednog dečka koji neće ništa od mene...samo bi me iskoriśćavao zbog seksa.

Želim nekoga ko me voli, ko bi me čuvao, pazio, mazio... a sve što imam je neuzvraćena ljubav... legla sam na krevet i izdahnula.

Ja: Ehh živote....

~-~-~-~-~ Jungkook P.O.V-~~-~-~-~-~~-

Došao sam do zadnjih vrata, stvarno jesu bila otvorena. Popeo sam se na sprat gde je bila moja soba i čula se glasna muzika iz Minhove sobe.

Pokucao sam na vrata ali niko nije odgovarao. Ušao sam i ugledao Minhoa kako sedi na fotelji, sa flašom piva u ruci i izgledao je nekako neispavano.

Na krevetu je sedela Zoe i čačkala telefon.  Zoe je naša najbolja prijateljica još iz malena.

Ja: Pravite žurku bez mene?

Zoe me je videla i uskočila mi je u zagrljaj.

Zoe: Čula sma da si se napio sinoć, brzo odrastaš.

Odvojili smo se.

Ja: Pa malo samo...

Minho me je iritanto pogledao.

Ja: A šta mu je?

Zoe: Ne znam. Pitala sam ga isto to ali on je rekao da mu nije ništa...

Minho: Idi se istuširaj pre nego što te otac vidi.

Klimnuo sam glavom i izašao iz sobe.

Mislio sam da je u dobrom raspoloženju.

-~~-~-~-~-~ nedelja kasnije-
Ivana P.O.V

Svaki dan ista priča: Škola kuća, kuća śkola. Dosadilo mi je pa sam odlučila da izađem da se prošetam.

Dok sam šetala razmišljala sam o Minhou.

Nedostaje mi da ga pratim svuda, moja obsesija za njim mi nedostaje, njegov osmeh, pogled, glas... sve mi nedostaje. Nedostaje mi dečko koji mi je povredio osećanja...lepo...