Obsession~ BOOK 1 & 2

osmi deo

"Jesi li spreman? "čuo se glas iza vrata.
"Jesam... jaoooo srce mi kuca kao ludoooo... "stavio sam ruku na vrata i osluškivao njen glas.
"Minho... "izgovorila je pre nego što sam trebao da odem i izađem pred oltar.
"Volim te... "
"I ja tebe... "

Ivana je bila u sobi, spremala se, a kao sto znate, maler je ako mladoženja vidi mladu u venčancici pre samog venčanja.

Organizovali smo venčanje ispred privatnog hotela. Dvorište je bilo prostrano i puno cveća.
Izašao sam napolje, dvorište je bilo puno gostiju, naših prijatelja koji su sedeli na uredno poređanim stolicama.

...

"A sada... zaveti... "

"Znam te dugo...i od kada sam te prvi put video imao sam preveliku želju da pričam sa tobom, ali nisam. Zašto? Bio sam glup. Godine su prolazile, osećanja se ni malo nisu promenila. Voleo sam te a i da sam nisam znao. Zajedno smo prošli dosta toga, uspone i padove. Nadam se da će mo u budućnosti isto ovako, kroz sve proći zajedno... Volim te.."poljubio sam joj ruku, i položio je na njen stomak koji je do sada već porastao😊

"Minho... od kada sam te prvi put videla, nešto kod tebe me je privlačilo. Kao da si neki magnet... mada moram reći zgodni magnet... "svi su se nasmejali
"... iz dana u dan sam neprestano zamišljala trenutke koje mogu provesti sa tobom. Čim smo počeli da se zabavljamo, svaki dan je bio subota. Svakog dana smo radili nešto novo. Čak i posle umornog dana, ti si uspeo da mi povratiš snagu... zahvalna sam ti... i nadam se da će mo odgajati našu decu zajedno, zauvek. Želim da im pričamo naše ludosti... želim da im ispričam svoju ljubavnu priču... koja nikada nema kraja.... volim te.... "

Onda je usledio poljubac, najlepši poljubac ikada.

Zašto?

Zato što je to bio moj prvi poljubac sa svojom suprugom...

Nasmejali smo se. Bio sam presrećan. Ovo je bio najlepši dan u mom životu.

...

Bilo je oko pola dva ujutro kada smo se vratili kući. Pomogao sam Ivani da skine cipele.

Otišli smo gore u sobu.

"Minho... jel možeš da mi otkopčaš pozadi... haljinu... "klimnuo sam glavom i stao iza nje.

Otkopčao sam joj haljinu i zagrlio je od pozadi.

"Ne znaš koliko te volim... "
"Verovatno... mnogo... najviše... "
nasmejala se. Odmahnuo sam glavom.
"Mnogo više od toga... ni sam ne znam kako da ti objasnim... "
"I ja tebe mnogo volim... "taman sam hteo da je poljubim ali zvono na vratima me je sprečio.

"Ko bi to mogao da bude? U ovo doba... "Rekao sam Ivani da ostane gore dok ja idem da proverim.

Pogledao sam kroz špijunku, Daniel??

Nisam želeo da otvorim vrata ali nije prestajao da kuca i zvoni.

Otvorio sam vrata. Daniel je imao nekakav pokisao pogled.

"Čuo sam... oženio si je... "
"Divno divno... idi kući... "hteo sam da zatvorim vrata ali njegova noga mi je bila na putu.
"Ne brini... neću da ulazim... samo... želeo sam da ti kažem da je ne puštaš..."klimnuo sam glavom i zatvorio vrata. Ali onda sam čuo promukli glas iza vrata.